KOGA IRAN MOŽE DA OPTUŽI ZA NESREĆU? Zemlji i regionu prete ozbiljni sukobi: "Narod ne treba da bude zabrinut"

Iranski predsednik Ebrahim Raisi i njegov ministar spoljnih poslova poginuli su u padu helikotpera, objavili su u državni mediji i potpredsednik zemlje. Vest o smrti prenela je državna televizija i potpredsednik Mohsen Mansouri na društvenoj mreži "X". Ovakav događaj povlači posledice u zemlji koja je duboko destabilizovana, ekonomski, politički i društveno, a nalazi se u regiji koja je u srži globalne krize, jer u njoj traje izraelska agresija na pojas Gaze.

Izrael bi imao interes da izazove nestabilnost u Iranu, ali je trenutno pod snažnim pritiskom SAD da prekine agresiju na pojas Gaze. S druge strane, Amerika nema interesa da dođe do zaoštravanja krize u regiji jer radi na osetljivim pitanjima rešavanja rata u pojasu Gaze i sigurnosnog sporazuma sa Saudijskom Arabijom. Rusija je iranski saveznik pa stoga možemo da smatramo, u ovoj fazi, da nije bilo spoljnih aktera koji bi izazvali nesreću. Tako da treba poći od premise da je reč o nesrećnom slučaju.

Brzo je reagovao azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev, razumljivo jer se Raisi vraćao iz posete njegovoj zemlji. Brza reakcija je i nastojanje da se s Bakua ukloni bilo kakva moguća odgovornost. Odnosi Azerbejdžana i Irana, iako su obe zemlje šijitske, daleko su od dobrih. Baku je razvio strategijske odnose s Izraelom, koji su mu pomogli u vraćanju teritorija koji je Armenija bila okupirala, a to je Teheranu više nego dobar razlog neprijateljstva. Iran je nezadovoljan jer je Azerbajdžan i dalje sekularan i rado bi da vide režim koji bi se okrenuo iranskom modelu "islamske republike", što bi Teheranu omogućilo snažniji uticaj na Kavkazu gde mu je jedini saveznik slaba Armenija.

Baku je zabrinut zbog mogućih posledica iranskog režima protiv azerbejdžanske manjine koja mu nije sklona.Teheran smatra tu etničku grupu, uz Kurde, u velikoj meri odgovornom za proteste koji su izbili nakon ubistva mlade Maše Amini u policijskoj stanici, koja nije nosila hidžab kako je zamislila iranska moralna policija. 

Trenutna situacija na Kavkazu ne traži dodatni nemir, Gruzija je uzdrmana protestima protiv proruskog zakona kojim se ograničava strano finansiranje medija i nevladinih organizacija, Armenija nikako da prihvati poraz koji joj je naneo Azerbejdžan, a u Čečeniji, sa severne strane, diktator Ramzan Kadirov je bolestan. Kad tome dodamo da je na prostoru Srednje Azije ojačala teroristička grupa Islamska Država, a koja je nedavno izvela strašan teroristički napad u Moskvi, u Avganistanu je objavila da kontroliše celu pokrajinu Nangarhar, a uticaj joj raste i u Tadžikistanu, stvara se opasna kritična masa.

Tri važne frakcije u borbi za vlast

Raisi je bio prvo ime u većini rasprava o nasledniku vrhovnog religijskog vođe Hameneija, starog i bolesnog, ali žilavog. U religijskom spektru iranskog vođstva traju ozbiljni sukobi ideologa koji bi voleli da mule neformalno okončaju republiku i konzervativaca koji žele da sačuvaju ovakav sistem. Reformista više nema, preciznije izgurani su iz vlasti. Raisi je trebao, ako Hamenei umre tokom njegovog mandata, da preuzme taj položaj dok bi se za predsednički raspisali novi izbori. 

Iranska moćna vojska, pre svega Revolucionarna garda, želi očuvanje sadašnjeg sistema u kojem imaju snažan upliv na ekonomske tokove što im omogućava pristup sredstvima gotovo bez kontrole. Ideja da mule preuzmu gotovo svu vlast im nikako nije bila po volji. Nedavni krvavi teroristički napad koji je izveo IS u Iranu krajem decembra, kad je poginulo više od 80 ljudi, potvrda je da se sigurnosne službe više bave unutarnjim odnosima i sukobima nego brojnim pretnjama. Nema sumnje da će biti grupa u iranskoj vlasti koje će optužiti Izrael za napad. Zbog toga ne treba isključiti mogućnost određenog oblika odmazde, ali ne odmah nego kad se situacija smiri. 

BONSU VIDEO:

(Jutarnji.hr/Mondo/A.V.)