Kompanija koja stoji iza novog ponosa američkog ratnog vazduhoplovstva – takozvanog "aviona sudnjeg dana"– otkrila je detalje razvoja letelice dizajnirane da izdrži nuklearnu eksploziju.
Korporacija Sijera Nevada (SNC) je u aprilu dobila ugovor vredan 13 milijardi dolara da zameni zastarele modele E-4B "najtvoč", u okviru programa Vazdušno-desantnog centra za preživljavanje (SAOC). "Sparks", kompanija sa sedištem u Nevadi, izgurala je rivala "Boinga2, proizvođača originalne opreme, kako bi obezbedila ugovor, piše "Njuzvik".
SAOC avioni
Avioni SAOC-a služe kao mobilna komandna mesta za Nacionalnu komandnu agenciju (NCA), uključujući predsednika, ministra odbrane i druge visoke vojne zvaničnike. Oni su sposobni da izdrže nuklearne napade i održe vladinu komunikaciju i kontrolu tokom krize.
Opremljeni su sa naprednim komunikacionim sistemima, EMP (elektromagnetni impuls) zaštitom i imaju sposobnost da nadopune gorivo u sred vazduha, što im omogućava operativnost na duže periode, navodi portal.
"Spremni smo i uzbuđeni zbog prilike da dizajniramo mobilni komandni centar budućnosti", rekao je izvršni direktor SNC Fatih Ozmen u saopštenju objavljenom 22. maja. SNC je prošle nedelje objavio da se udružuje sa naprednim razvojnim programom "Skank vorks" kompanije "Lokid Martin" i britanskom kompanijom "Rols Rojs" kako bi radili na izgradnji nove flote i razvoju njenih tehnoloških sposobnosti.
"Naša uspešna SAOC ponuda je direktan rezultat dugoročne strateške vizije vlasnika SNC-a i našeg izvanrednog tima inženjera, programskih menadžera, tehničara i lidera koji poseduju domišljatost i znanje da razviju rešenje skrojeno za hitnu misiju", rekao je Mark Vilijams, viši potpredsednik strategije SNC-a.
Platforma pet korejskih aviona 747-8
Iz korporacije navode da su kupili pet aviona 747-8 od korejske aviokompanije kako bi započeli izgradnju fote, a očekuje se da će prvi od njih stići u Dejton u Ohaju za svega nekoliko nedelja. Takođe se očekuje da će projekt biti gotov do 2036, a radovi će se odvijati u objektima u Koloradu, Denveru i Ohaju.
Kako piše "Njuzvik", trenutna flota E-4B sastoji se od četiri uvelike modifikovane letelice "Boing" 747-200 i u službi je od sedamdesetih godina prošlog veka. Održavanje je postalo sve teže i skuplje, a delovi su zastareli. Operativni troškovi E-4B iznose skoro 160.000 po satu.
Portal navodi da su letelice E-4B identifikovane kako operišu oko Pentagona tokom terorističkog napada 11. septembra 2001. na zgradu američkog Ministarstva odbrane. Jedan od aviona je tada navodno viđen kako kruži nebom iznad oblasti Vašingtona radi operativne vežbe, koja je naglo otkazana usled napada na zgrade Svetskog trgovinskog centra u Njujorku.
Povećane nuklearne tenzije
Do vesti o novom američkom avionu “sudnjeg dana” dolazi u trenutku povećanih nuklearnih tenzija u jeku ruske invazije na Ukrajinu. Rusija je prošlog utorka saopštila da je započela prvu fazu testiranja taktičkog nuklearnog oružja blizu ukrajinske granice.
Ranije ovog meseca je predsednik Rusije Vladimir Putin naredio taktičke vežbe nuklearnog oružja kao odgovor na komentare sa Zapada. Putin je često spominjao nuklearni arsenal Moskve u prvim danima njene invazije na Ukrajinu, u više navrata obećavajući da će koristiti sva sredstva neophodna za odbranu Rusije. Kasnije se činilo da je ublažio svoju retoriku, navodno nakon što su ga kineski zvaničnici ubedili da odustane od nuklearnih pretnji, ali je nedavno upozorio zemlje NATO-a da rizikuju da izazovu nuklearni rat ako rasporede trupe u Ukrajinu.
Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je govorio o mogućnosti slanja zapadnih vojnih snaga u Ukrajinu, ali su njegovu ideju podržale samo baltičke zemlje i Poljska, dok su ostale zemlje NATO, uključujući Nemačku, oštro kritikovale njegovu izjavu. "Špigl" je nedavno objavio da baltičke zemlje ne isključuju slanje svojih vojnika u Ukrajinu ako bi Rusija ostvarile značajnije uspehe na bojnom polju.
Korišćenje zapadnog oružja za napade na rusku teritoriju
Zahuktalo se i pitanje ukrajinskog korišćenja zapadnog oružja za napade na ruskom tlu, nakon što je Velika Britanija naizgled dala "zeleno svetlo" Ukrajini da pređe rusku crvenu liniju. Šef diplomatije Dejvid Kameron rekao je početkom maja da Kijev "ima pravo" da slobodno gađa ciljeve na ruskoj teritoriji, dok je NATO – kako je prenela “Republika” - prvi put od početka rata u Ukrajini, veoma poverljivo i bez zvaničnih saopštenja identifikovao najmanje dve crvene linije koje - ako ih Moskva pređe - mogu dovesti do direktne intervencije u sukobu u Ukrajini. Prva crvena linija, kako se navodi, odnosi na direktnu ili indirektnu intervenciju treće strane u ratu protiv Ukrajine - pre svega Belorusije, dok je druga crvena linija vojna provokacija protiv baltičkih zemalja, Poljske ili Moldavije.
Krajem ovog meseca je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao članice alijanse da dozvole Kijevu da koristi oružje koje dobije za gađanje vojnih ciljeva unutar teritorije Rusije.
U ponedeljak je Ukrajina dronom napala ruski vojni radar u Orsku udaljen čak 1.800 km od mesta lansiranja. "Kijev indipendent" je preneo da je ovim oboren rekord u dometu napada ukrajinskih dronova na teritoriji Rusije. Putin je u utorak rekao da pojedine članice NATO saveza “treba da shvate čime se igraju” kada predlažu da se Kijevu dozvoli da izvrši udare na rusku teritoriju.
BONUS VIDEO:
(Blic/MONDO/J.D.)