Ostrvska država Kiribati je u opasnosti zbog globalnog zagrevanja. Nijedan deo te države ne uzdiže se više od dva metra iznad Tihog okeana, a naučnici predviđaju kako bi to područje u narednih nekoliko decenija moglo da bude nenaseljivo, što će rezultirati raseljavanjem stotina hiljada ljudi.
Kiribati nisu jedini koji se suočavaju sa pretnjom porasta nivoa mora - od Venecije do Holandije, Maldiva pa sve do Londona i Njujorka. Gradovi na obali širom sveta osetiće te posledice, hteli to ili ne, a naučnici strahuju da bi ubrzano otapanje glečera "sudnjeg dana" na Antarktiku moglo dovesti do toga da se najgori scenario dogodi još brže.
Prvi put su se pojavili izveštaji da topla morska voda ulazi ispod glečera "sudnjeg dana" - "Tvejtsa", što dovodi do ubrzanog topljenja istog i posledično do porasta nivoa mora na globalnom nivou. "Zabrinjavajuće je što potcenjujemo brzinu kojom se glečer menja, što će imati razorne posledice po obalne zajednice širom sveta. Tvejts je najnestabilnije mesto na Antarktiku", rekla je doktorka Kristin Dau, profesorka na Fakultetu za životnu sredinu na Univerzitetu Vaterlo i koautor studije za britanski Telegraf.
Kako se temperature širom sveta povećavaju zbog klimatskih promena, glečeri, ledene ploče u planinama i polarne ledene kape se tope. Globalni nivo mora porastao je za oko 22 centimetra od 1880. godine. Svaki nagli porast mogao bi biti katastrofalan za obalne gradove kao što su London, Njujork i Šangaj.
Glečer "Tvejts" je veličine Floride i sadrži dovoljno vode da podigne okean za 65 centimetara. Širok je 120 km i dubok 1,2 km i topi se decenijama, a tim međunarodnih naučnika sada je otkrio dokaze da se glečer topi još snažnije. Ledena masa već čini 4 procenta porasta nivoa mora na planeti i gubi 50 milijardi tona leda godišnje zbog klimatskih promena.
"Postoje karakteristike u glečeru koje ukazuju na to da morska voda ulazi i puni jezerce ispod leda na tom mestu, puni se i prazni", objasnio je dr Rob Larter iz "British Antarctic Survey", koji je detaljno proučavao glečer "Tvejts", piše britanski Telegraf.
"Došli smo do tačke sa koje nema povratka"
Autori studije su se nadali da će trebati stotine godina da "Tvejts" izgubi svoj led, ali sada strahuju da bi to moglo biti pitanje decenija. Dr Larter je rekao da studija predstavlja "kariku koja nedostaje" u objašnjavanju onoga šta se dešava "ispod mnogo stotina metara leda". Tim je koristio satelitske slike visoke rezolucije i hidrološke podatke da bi precizirao džepove visokog pritiska na mestima gde se površina glečera podigla.
Naučnici veruju da bi zemlje koje su u opasnosti od otapanja glečera trebalo da investiraju u zaštitu od porasta nivoa mora, kao što je London učinio sa barijerom na Temzi. Dugoročno gledano, kažu oni, da je najbolji način napred ograničavanje emisije ugljenika. Ali, možda je već prekasno za glečer "sudnjeg dana". "Verovatno je prekasno da se zaustavi povlačenje čitavog arktičkog leda. Verovatno smo stigli do tačke bez povratka", rekao je dr Larter.
BONUS VIDEO:
(Mondo/U. M.)