Grupa G7 postigla je dogovor da iskoristi zamrznuta ruska sredstva kako bi prikupio 50 milijardi dolara (39 milijardi funti), sa ciljem da Ukrajini pomogao u borbi protiv ruskih snaga. Predsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džo Bajden, rekao je da je ovo još jedan podsetnik za Rusiju "da ne odustajemo", s druge strane,Moskva je zapretila "izuzetno bolnim" merama odmazde. Očekuje se da novac stigne do kraja godine, a on će predstavljati dugoročno rešenjo za podršku ratnim naporima i ekonomiji Ukrajine.
Takođe na samitu G7 u Italiji, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski i Džo Bajden potpisali su desetogodišnji bilateralni sporazum o bezbednosti između Ukrajine i SAD, koji je Kijev proglasio "istorijskim". Sporazum predviđa američku vojnu i obuku pomoć Ukrajini, ali ne obavezujući Vašington da šalje trupe da učestvuju u borbama za svog saveznika.
Oko 325 milijardi dolara vrednih sredstava zamrznuto je od strane G7, zajedno sa EU, nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Ta sredstva generišu oko 3 milijarde dolara godišnje od kamata. Prema planu G7, tih 3 milijarde dolara koristiće se za otplatu godišnjih kamata na zajam od 50 milijardi dolara za Ukrajince, uzetih na međunarodnim tržištima.
Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare na mestu održavanja samita u južnom regionu Pulje u Italiji, predsednik Bajden rekao je da će zajam od 50 milijardi dolara "staviti u službu Ukrajini i poslati još jedan podsetnik ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da ne odustajemo". Američki lider je naglasio da Putin "ne može da očekuje da se povučemo, ne može da nas podeli, i da ćemo biti uz Ukrajinu dok ne pobedi u ovom ratu".
Istorijski sporazum između SAD i Ukrajine
Predsednik Zelenski zahvalio je svojim američkim i drugim saveznicima na njihovoj nepokolebljivoj podršci. Govoreći o novom sporazumu o bezbednosti, rekao je: "To je zaista istorijski dan i potpisali smo najjači sporazum između Ukrajine i SAD-a od naše nezavisnosti (1991. godine)".
Grupa bogatih nacija G7 - Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, Velika Britanija i SAD, bili su važni finansijski i vojni podržavaoci Ukrajine u borbi da obuzda okupacione ruske snage. Ostali lideri G7 takođe su pohvalili dogovor o zajmu od 50 milijardi dolara, a britanski premijer Riši Sunak opisao ga je kao "potpunu promenu igre". Pojedini u Kijevu, koji su se zalagali za ovu novčanu pomoć, želeli su da G7 oslobodi čitav zamrznuti fond od 300 milijardi dolara, a ne samo kamate koje on generiše. Evropska centralna banka je to odbila. Za razliku od američkog paketa pomoći, koji je pretvoren u više raketa na liniji fronta, ovaj novac verovatno neće stići do kraja godine, što znači da će imati malo uticaja na trenutni tok rata.
Za sada, Ukrajina kaže da joj i dalje hitno treba više oružja, prvenstveno sistemi protivvazdušne odbrane kako bi ublažila ruske raketne i napade dronovima na njene gradove i elektrane, kao i dugo očekivani lovci F-16, za koje se nada da će početi da stižu već ovog leta. Na samitu G7, Zelenski je rekao da novi sporazum o bezbednosti uključuje američke isporuke tih aviona. Dogovor o zajmu je takođe od velikog simboličkog značaja za Ukrajinu. Njegov agresor sada je primoran da plati, ne samo za popravku svega što je uništio - već i za odbranu Ukrajine. Jedan od najbližih savetnika Zelenskog rekao je da odluka Zapada da na ovaj način kazni Rusiju, na neki način, predstavlja prekretnicu u ratu.
Međutim, zajam verovatno neće prisiliti Rusiju da promeni svoj kurs u ratu u Ukrajini. Većina zamrznutih sredstava Centralne banke Rusije drži se u Belgiji. Prema međunarodnom pravu, zemlje ne mogu konfiskovati ta sredstva od Rusije i dati ih Ukrajini. Nekoliko sati pre nego što je odluka G7 objavljena, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upozorila je da će uslediti "izuzetno bolne" mere odmazde.
BONUS VIDEO:
(Mondo/A.V.)