Nakon što su Finci zabeležili neverovatnih 11 pokušaja provale u svoje vodotornjeve i postrojenja za prečišćavanje vode na južnoj obali, u gradovima Porvo i Helsinki, postavilo se ozbiljno pitanje: da li je sve slučajnost ili Rusi pokušavaju da im otruju vodu u najnovijem modelu hibridnog ratovanja?
Odnosi Finske i Rusije - oštećeni nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine - postali su još gori otkako je Finska prošle godine ušla u NATO, a ruski predsednik Vladimir Putin ih je stavio na listu "neprijateljskih država" i zapretio posledicama. Iako finske vlasti do sada nisu uhapsile nijednog osumnjičenog, niti mogu sa sigurnošću da kažu da je reč o ruskim nemilitantnim akcijama upada u vodene objekte, ovo bi mogao da bude primer tzv. agresije u sivoj zoni, piše "Foreign Policy". Uljez bi vodu mogao da pretvori u izvor bolesti, a osim toga, samim provalama već može izazvati nacionalnu destabilizaciju, paniku i zabrinutost javnosti za bezbednost vode iz česme.
"To je odličan primer nemilitantne agresije koji je Rusija usavršila. Kao i koordinisane sabotaže za rušenje francuske železnice neposredno pred početak Olimpijskih igara", pišu.
Međutim, iako zasad nema osumnjičenih, kako kažu finski stručnjaci, malo je verovatno da su provalnici obični kriminalci.
"Ovo nisu vrste provala koje bi počinili kriminalci", rekao je penzionisani general-major Peka Toveri, bivši šef finske vojne obaveštajne službe, koji je sada poslanik u Evropskom parlamentu.
Prema njegovim rečima, običnim lopovima bi bilo mnogo lakše da ukradu tehnologiju na nekim drugim mestima. A ekološkim ekstremistima bi bilo lakše organizovati javni protest nego provaliti pod okriljem mraka. S druge strane, teroristima je ponovo potreban publicitet.
"Iz preduzeća za prečišćavanje vode su rekli da provale nisu normalna situacija i da su ljudi zbog toga zabrinuti", rekao je Toveri.
"A jedan od ciljeva ruske agresije sive zone je stvaranje straha. Nemamo dokaza koji bi pokazali ko stoji iza ovih akcija, ali naravno prst pokazuje na istok u spekulacijama", kazao je, prenosi jutarnji.hr.
Kada su Finska i Švedska ušle u NATO, Kremlj je pretio posledicama. Do sada je poznato da Rusi sprovode sajber napade na bolnice i logistiku, a od prošle godine su počeli da dovode veliki broj migranata na finsku granicu, tako da je Helsinki morao u potpunosti da zatvori prelaze. Osim toga, Rusi su - spekuliše se - takođe prošle jeseni bili umešani u misterioznu sabotažu dva podmorska kabla i cevovoda u švedskim, finskim i estonskim vodama.
Prema policijskim informacijama, zabeleženo je ukupno 11 pokušaja provale u finske vodotornjeve i postrojenja za prečišćavanje vode. Provale su počele u Porvou, gradu na južnoj obali, a nastavljene su u opštini Sipo, u blizini Helsinkija, takođe na južnoj obali Finske, gde su napadači dve noći zaredom pokušali da provale u fabriku vode. Južna obala Finske je inače mirno područje, ali se nalazi u blizini Finskog zaliva, prolaza za brodove iz i za Sankt Peterburg, što unosi dodatne sumnje.
Provale do sada nisu bile ozbiljne i nisu gađale najkritičnija mesta, koja su bolje obezbeđena, prema informacijama finskih službi. Napadači nisu stigli do osetljivih delova vodovoda i vodotornja, ali je i dalje sumnjivo da su se ovi napadi sada intenzivirali.
"Rusija je jednostavno mogla da plati nekim kriminalcima da provaljuju u vodene pogone - jednostavno ne znamo. Ali ono što znamo je da provale vezuju vladine resurse i stvaraju strah među ljudima", rekao je Toveri.
Finska nije prva zemlja koja je doživela napad na svoje snabdevanje. Poznato je, prema informacijama obaveštajnih agencija, da Kina, Rusija i Iran "aktivno traže način da onesposobe kritičnu infrastrukturu SAD, uključujući vodu i otpadne vode".
Prošle godine, na primer, hakerska grupa "Cyber Av3ngers" povezana sa Iranom preuzela je kontrolu nad nekim delovima vodovodne infrastrukture u gradu Alikipa u Pensilvaniji. Ove godine, međutim, takozvani haktivisti povezani sa Rusijom pokušali su isto u nekoliko gradova u Teksasu, kao i kineska državna sajber grupa "Volt Typhoon". Dakle, sistemi vode za piće i otpadnih voda su atraktivna meta za sajber napade jer su ključni infrastrukturni sektor.
Na kraju, mogućnost da se nečija voda kontaminira opravdan je razlog za zabrinutost.
"Bez obzira na to da li je Rusija povezana sa provalama u finske hidroelektrane, stvaranje anksioznosti je već oblik ratovanja. Čak ni invazija nije toliko opasna kao trovanje pitkom vodom", zaključuje "Foreign Policy".
BONUS VIDEO:
(MONDO/I.V.)