Ljudi već dugo grade visoke zgrade kako bi pokazali moć carstava, vladara, religija i korporacija. Danas se gradi više visokih zgrada nego ikada ranije. Međutim, neboderi bi uskoro mogli imati novu svrhu: skladištenje obnovljive energije.
Jedan od najvećih izazova za elektroenergetsku mrežu zasnovanu na čistoj energiji je povremena nestabilnost nekih obnovljivih izvora. Nekada oblaci prekriju sunce baš kada je potrebna solarna energija, ili vetar prestane da duva pa turbine ne mogu da proizvode struju. S druge strane, dešava se i da sunce i vetar proizvedu više energije nego što je potrebno.
Skladištenje energije je ključno za balansiranje između proizvodnje i potrošnje. Potrebna je kombinacija različitih tehnologija, od različitih vrsta baterija do drugih metoda skladištenja energije, kako bi se povećao kapacitet.
Tu na scenu stupaju "baterijski neboderi". Kraj maja je doneo najavu saradnje između arhitektonsko-inženjerske firme "Skidmore, Owings & Merrill" (SOM) i kompanije za skladištenje energije "Energy Vault".
Zajedno razvijaju nove gravitacione sisteme za skladištenje energije, uključujući i dizajn za neboder koji bi koristio motor koji se pokreće električnom energijom iz mreže za podizanje ogromnih blokova kada je potražnja za energijom niska. Ovi blokovi bi skladištili električnu energiju kao "potencijalnu" energiju, koja bi se oslobađala spuštanjem blokova kada je potražnja visoka, pretvarajući je u električnu, prenosi CNN.
SOM, firma poznata po izgradnji nekih od najviših zgrada na svetu, kao što su Svetski trgovinski centar 1 u Njujorku, Vilis tauer u Čikagu i Burdž Kalifa u Dubaiju, sada koristi svoje znanje za razvoj sistema za skladištenje energije.
Ako svet želi da postigne "neto nulu" do 2050. godine, potrebno je značajno povećanje kapaciteta za skladištenje energije.
Postoje i druge opcije, poput pumpnih hidroelektrana, koje već skladište obnovljivu energiju. One koriste turbinu za pumpanje vode iz nižeg u viši rezervoar tokom perioda niske potrošnje energije, a kada potrošnja poraste, voda se pušta kroz turbinu koja proizvodi struju. Međutim, za ovaj sistem su potrebni brdoviti tereni i mnogo prostora.
Neboderi koje planiraju SOM i "Energy Vault" mogli bi biti visoki između 300 i 1.000 metara i sadržati strukture nalik na liftove za pomeranje blokova, ali bi i dalje imali prostor za stanovanje i poslovne prostore. Na taj način bi mogli skladištiti energiju dovoljnu za napajanje više zgrada.
Međutim, neki stručnjaci su skeptični u pogledu ekonomske isplativosti "baterijskih nebodera", zbog potrebnog prostora i strukturalnih promena za podršku dodatnoj težini. Ipak, "Energy Vault" i SOM veruju da su njihova rešenja komercijalno održiva.
Već su izgradili jedan projekat u Kini, visok 150 metara, koji ima kapacitet skladištenja od 100 megavat-sati. Taj objekat je namenski građen za skladištenje energije i nema prostora za stanare.
Neboderi bi takođe mogli pomoći u smanjenju ugljeničnog otiska zgrada, koje trenutno doprinose sa skoro 40 odsto globalnih emisija gasova staklene bašte. Postoje napori da se ovo smanji, od ugradnje bolje izolacije do korišćenja alternativnih materijala poput drveta.
SOM i "Energy Vault" sada traže partnere za razvoj svojih projekata, uz veru da će njihov kredibilitet pomoći u prevazilaženju izazova izgradnje prvog ovakvog nebodera.
BONUS VIDEO: