Najveću svetsku pustinju, afričku Saharu, tokom septembra sačekalo je pravo iznenađenje. Na ovo područje od početka meseca palo je 500 puta više kiše nego obično. Kako padavine traju već danima, sve ukazuje na to da će dosadašnji rekordi biti i te kako premašeni.
Ne događa se baš često da Sahara doživi takve padaline, čak ni u nekoliko decenija. Klimatolozi su iz tog razloga uvereni da su obilne pustinjske kiše ovih dana znak da se nešto drastično menja u klimatskom sistemu Zemlje, jer je stanje atmosfere na prelazu iz leta u jesen u Africi vrlo neobično.
Do skoro je bilo uobičajeno da na Sahara tokom cele kalendarske godine sa neba ne padne ni litar kiše. Ne nazivaju je džabe najsušnijim mestom na zemlji, ili je makar takva dugo bila. Prošle nedelje kiša u Sahari je kontinuirano padala od srede do petka, gotovo bez prestanka. Stanovnici pustinjskog grada Ain Sefra u Alžiru šokirali su se kad su među dinama nedavno ugledali ogromno jezero koje se tamo privremeno formiralo nakon vrlo jake kiše. Sve je dislocirano, pa će beduinska plemena, umesto kamila, očigledno uskoro morati da nabave kajake.
Sahara je ogroman neplodan pesak koji se proteže kroz čak 12 afričkih država i obuhvata preko 9,2 miliona kvadratnih kilometara prostora, od Atlanskog oceana na zapadu do Crvenog mora na istoku. Vekovima je tamo vruće i suho jer se područje nalazi ispod suptropskog grebena, trajnog sastava visokog pritiska. Ovaj greben uzrokuje spuštanje vazduha, čineći atmosferu suvom i stabilnom te se time sprečava kondenzacija i stvaranje oblaka i padavina. Barem je donedavno tako bilo.
Jezera, reka i bujna vegetacija
Sahara, međutim, nije oduvek bila vruća pustoš. Pre oko 6.000 godina Sahara je bila zelena regija sa jezerima, rekom i bujnom vegetacijom. Praistorijska saharska kamena umetnost prikazuje okruženje bogato sa stadima životinja, uključujući čak i nilske konje. Međutim, promene u zemljinoj orbiti izazvale su iznenadni preokret u svetskim vremenskim obrascima, što je naglo transformisalo saharski pejzaž bogat vodom i vegetacijom u gotovo beživotnu pustinju, najsuvlji region na planeti.
Zašto se ne bi ponovio još jedan obrt? -pitaćete. Ne da može,već će se neizbežno dogoditi, a možda se dešava pred našim očima. Naime, Sahara je tokom čitave istorije naizmenično bila suva i zelena, kao rezultat pomeranja paleomonsunske zone. To je proizvod neizbežne dinamike kretanja Zemlje, ali verovatno i izuzetne ljudske aktivnosti na ubrzanju klimatskih promena u novije vreme.
Klimatolozi su odavno primetili da se, povrh Zemljine dinamike, pustinja Sahara zbog globalnog zagrevanja polako pomera sve više ka severu. To će, upozoravaju, uskoro dovesti do toga da će južni deo Zapadne Sahare u stvari sigurno postati savana, tropski travnjak sa niskim rastinjem i periodičnim gajevima žbunja i drveća, dok će se prava pustinja sve više seliti u severno, obuhvatajući obalni pojas Sredozemnog mora i oblasti Maroka i Španije.
BONUS VIDEO:
(Slobodna Dalmacija/Mondo/Aleksandra Virijević)