Novi politički i novinarski bestseler u Ukrajini od prošle nedelje zauzima biografija Valerija Zalužnog, do ovog proleća megapopularnog komandanta ukrajinske vojske, pod naslovom "Gvozdeni general. Pouke humanosti". Knjigu je napisala Ljudmila Dolhonovska, bivša savetnica za strateške komunikacije Zalužnog, u periodu od 2020. do marta 2023. godine.
Valerij Zalužni uživa gotovo mitski status u Ukrajini, a istraživanje sprovedeno krajem prošle godine pokazalo je da bi mogao da pobedi Vladimira Zelenskog ako bi se kandidovao za predsednika. Recenzenti se slažu da je "Gvozdeni general. Pouke čovečanstva" svojevrsna hagiografija Valerija Zalužnog, u kojoj se odluke koje je doneo gotovo nikada ne dovodi u pitanje. Ali vrednost te knjige je u tome što su prvi put objavljeni slučajevi koji pokazuju nepoverenje koje je vladalo u odnosu predsednika Ukrajine i omiljenog komandanta armije. Naime, Zalužni je dobio na uvid rukopis i nije tražio da se sumnjivi delovi izbace, što znači da je potvrdio njihovu istinitost.
"Knjiga "Gvozdeni general. Pouke humanosti" o bivšem glavnokomandujućem Oružanih snaga Ukrajine Valeriju Zalužnom, u izdanju izdavačke kuće Vivat, mnogi smatraju primerom takozvane slikovite književnosti. Ali, za ukrajinski establišment, to je razlog da se vratimo diskusiji o političkim perspektivama Zalužnjeg u budućnosti, jer knjiga jasno suprotstavlja "gvozdenog generala“ političkom rukovodstvu zemlje na čelu sa Zelenskim. Ovo je jedan od dokaza da je bivši glavnokomandujući i dalje, uprkos svom "londonskom izgnanstvu“, ostaje faktor u unutrašnjoj politici Iako on sam nikada nije govorio o svojim političkim ambicijama, nikada ih nije demantovao“, analizira uticajni portal Strana, prenosi Jutarnji.
Tako se kao prva trzavica na relaciji Zelenski-Zalužni opisuje događaj iz 2021. kada je "izvesni službenik Ureda predsednika", zahtevao da se u ime vrhovnog zapovednika objavi "politizovana, emotivna i uvredljiva" izjava upućena tadašnjem predsednimku parlamenta Dmitriju Razumkovu s kojim je tada predsednik Zelenski bio u ozbiljnom sukobu, ali Zalužni to nije učinio.
U knjizi se navodi i da je uoči ruske invazije Zalužni insistirao na uvođenju vanrednog stanja i opšte mobilizacije, ali je vlada to odbila uz obrazloženje da bi to izazvalo paniku u Ukrajini. Mnogi za to krive Zelenskog, podsećajući na njegove brojne izjave početkom 2022. da neće biti invazije i da će Ukrajinci moći da "roštiljaju u maju“.
U knjizi se takođe tvrdi da su "ispravne političke odluke donete tek u februaru 2022. i da je to jedan od razloga što su Rusi uspeli da zauzmu deo teritorije“, kao i da je, kada je Kijevska oblast oslobođena u martu, "predsednička kancelarija je počela da se aktivno meša u planiranje bitaka“.
Dvanaest dana pre početka ruskog napada 24. februara 2022. godine, komandno-štabne vežbe "Zametil 2022“, u kojima je Generalštab rasporedio trupe za odbijanje Rusije, pokazale su da će Ukrajina izgubiti. Zalužni je zato insistirao na uvođenju vanrednog stanja i raspisivanju opšte mobilizacije.
"Ali političko rukovodstvo nije preduzelo takve korake. Razlog je jasan: neprijatelju nije trebalo davati razloge. Činjenica da je ruska agresija bila 'ničim izazvana' pomogla nam je da zadržimo svoju poziciju u međunarodnoj areni i dobijemo snažnu podršku", rekao je on. otkrila je Dolhonovska.
Prema njenim informacijama (uz očigledno odobrenje Zalužnog), mešanje "odozgo“ u vojne poslove počelo je krajem leta 2022. Ona tvrdi da "kada je vojska spasila Kijev i stabilizovala liniju fronta, političari su se osećali kao komandanti. i počeli da se mešaju u planiranje operacija, zahtevajući brze pobede.
Biografija "Gvozdeni general. Pouke humanosti" takođe otkriva da su ukrajinskim političarima bile potrebne brze pobede kako bi potražili pomoć zapadnih saveznika i zadržali domaću podršku. Umesto toga, vojska pod komandom Zalužnog se rukovodila mogućnostima odbrambenih snaga i mogućim pokretima Rusa, za šta on navodi dva primera – Herson i Bahmut. Knjiga oslobađanje Hersona naziva "pobedom od strateškog značaja“, ali se odmah dodaje da je vojska ovaj uspeh smatrala delimičnim:
„Na kraju dana nismo uspeli da potpuno uništimo neprijateljsku grupu od 25.000 vojnika, koja se nalazila na desnoj obali Dnjepra. Ponestalo nam je artiljerijskih granata i vremena da operaciju izvedemo u celini.
Konačno, o krvavoj desetomesečnoj odbrani Bahmuta, čiju su svrsishodnost doveli u pitanje saveznici Ukrajine, Dolhonovska otkriva da je vojska na terenu već u septembru 2022. rekla da je potrebno napustiti Soledar i Bahmut i zauzeti visove duboko u region Donjeck. Istu verziju zastupali su Štab i Glavni štab.
"Ali na kraju je odobrena druga strategija, držanje Bahmuta. Usled toga se tu okupila grupa od nekoliko hiljada neprijateljskih vojnika, koje je naša vojska uništila, ali nije mogla u nedogled. U standardnim uslovima grad bi imao operativni značaj, ali to na kraju nije bilo dovoljno. i pod uslovima koji su se desili, pobedio je strateški“, piše uz kritičku izjavu da je operacija zadržavanja Bahmuta deset meseci "verovatno bila politička neophodnost, a ne vojna“.
(Mondo, I.L.)