Sukob između bivših političkih saveznika u Crnoj Gori otežao je napore zemlje da se priključi Evropskoj uniji i suzbiju pro-ruski uticaji. Izabrana prošle godine, uz obećanje da će ubrzati prelazak iz ruske sfere uticaja u Evropsku uniju, vlada Crne Gore nedavno je nominovala neobičnog kandidata za ambasadora u Moskvi - ruskog državljanina, piše Njujork Tajms.
To je izazvalo nesuglasice između vlade i predsednika, koji je bio šokiran idejom da Rus, državljanin Crne Gore koji je otvoreno podržavao Kremlj, predstavlja zemlju u Moskvi. "Pozvao sam ga na intervju i brzo sam shvatio o čemu se radi", priseća se predsednik Crne Gore, Jakov Milatović, čija ograničena ovlašćenja uključuju odobravanje imenovanja ambasadora.
Odlučivši da Rus koji je određen za ambasadora u Moskvi nije u skladu sa obavezama Crne Gore kao člana NATO-a, koje uključuju podršku vojnoj pomoći Ukrajini, zatražio je od vlade da pronađe nekoga prikladnijeg. Ova nesuglasica je naglasila rastući razdor između Milatovića i vlade premijera Milojka Spajića, što je bacilo senku na napore Crne Gore da se priključi Evropskoj uniji i suzbije uticaj pro-ruskih političkih snaga.
Između Istoka i Zapata
Decenijama je Crna Gora između Istoka i Zapada, a i NATO i Moskva su je želeli zbog njenih zaliva na Mediteranu. Ipak, činilo se da je pronašla jasan put koji nike vezan za Rusiju, nakon što je 2017. godine postala članica Atlantskog saveza. Kada su birači izabrali Milatovića i dali najviše glasova na zakonodavnim izborima njegovim saveznicima iz partije Evropa Sad, koju vodi Spajić, njih dvojica su bili čvrsto ujedinjeni u cilju pridruživanja Evropi i iskorenjivanja korupcije i kriminala koji su navodno dugo mučili zemlju.
Sada se Milatović mimoilazi sa strankom. Optužuje koalicijsku vladu, koju vodi Spajić ali koja zavisi od podrške poslanika bliskih Kremlju, da se vraća na patronatsku politiku koju je obećala da će iskoristiti i da se povija pred interesima Rusije i Srbije na račun veza Crne Gore sa Evropom. Ovaj razdor ističe teškoće u izgradnji demokratije zapadnog tipa u Crnoj Gori.
"Definitivno je teže nego što je bilo ko očekivao", rekao je Milatović u intervjuu.
Saveznici Spajića optužuju Milatovića da potkopava izabranu vladu. Na pitanje o optužbama Milatovića, kancelarija Spajića je saopštila da premijer nije dostupan za intervjue. Crna Gora je pod prethodnim liderom, Milom Đukanovićem, postala utočište za dileri droge i krijumčare cigareta, piše Njujork Tajms.
Članstvo u NATO
Članstvo Crne Gore u NATO, kome su se Srbi u zemlji, uključujući nekoliko sadašnjih članova vlade, žestoko protivili, zatvorilo je poslednju značajnu prazninu u kontrolisanju severne obale Mediterana od strane Atlantskog saveza. Takođe je okončalo nade koje je Moskva dugo gajila da će steći uporište za svoje vojne snage tamo.
Nastavak članstva Crne Gore u savezu nije doveden u pitanje, ali, prema rečima predsednika, mnoga obećanja data pre prošlogodišnjih izbora jesu. Jasan dokaz za to, rekao je on, bila je rezolucija koju je Skupština usvojila u julu u kojoj se navodi da je nacistička marionetska država u susednoj Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata izvršila genocid u koncentracionom logoru Jasenovac. Nacrt zakona u Crnoj Gori podneli su etnički Srbi, ljuti zbog usvajanja Deklaracije o genocidu u Srebrenici 1990-ih godina u Ujedinjenim nacijama, piše Njujork Tajms.
"Niko ne poriče šta se desilo u Jasenovcu", rekao je predsednik Crne Gore. Ali, dodao je, rezolucija je služila samo "sitnim partijskim političkim interesima vrlo malog broja ljudi", dok je razbesnela Hrvatsku, koja je članica Evropske unije i koja stoga može da zaustavi ulazak Crne Gore u blok.
Novinar Njujork tajmsa Endru Higins navodi da je rezoluciju progurao predsednik parlamenta Andrija Mandić, srpski političar naklonjen Kremlju, koji je preuzeo uticajnu ulogu u vladi. Mandić je 2019. osuđen za saradnju sa ruskim obaveštajnim operativcima u propalom pokušaju državnog udara 2016. godine sa ciljem da se spriječi ulazak Crne Gore u NATO. Viši sud u Podgorici u julu je oslobodio Mandića optužbi.
Hrvatska je odbacila rezoluciju o genocidu kao "neprihvatljivu, neprikladnu i nepotrebnu" i nespojivu sa željom Crne Gore da se pridruži Evropskoj uniji.
U pisanom odgovoru na pitanja "Njujork tajmsa", Mandić je rekao da je rezolucija "dobila snažnu podršku" američkog ambasadora i da ni na koji način ne ometa evropske aspiracije Crne Gore, za šta je okrivio "neke nedobronamjerne ljude iz naše zemlje". Portparol američke ambasade u Podgorici rekao je da Mandićeva tvrdnja o američkoj podršci nije tačna.
Američki list piše da je spor sa Hrvatskom zasenio ono što je samo nekoliko nedeljaranije bio važan signal iz Brisela da Crna Gora napreduje. Evropska unija je u junu odala priznanje potezima zemlje da uskladi svoje pravosuđe i osnovna prava sa standardima Evropske unije.
Ostalo je još mnogo prepreka koje treba preći pre članstva, ali je Ambasada Sjedinjenih Država u Podgorici to pozdravila kao "prekretnicu" koja "zaslužuje slavlje". Međutim, na nezadovoljstvo zapadnih diplomata, napadi su se samo intenzivirali između Milatovića, ekonomiste školovanog na Oksfordu, i Spajića, bivšeg investicionog bankara, navodi Higins.
On ističe da je njihov savez razbijen oštrim razlikama oko uključivanja istaknutih proruskih i prosrpskih političara u vladu i onoga što predsednik države vidi kao vladino postavljanje političkih lojalista na pozicije u javnom servisu, državnim preduzećima drugim subjektima.
"Politika patronata je opteretila Crnu Goru preglomaznom vladom", rekao je Milatović.
Iako ima samo oko 600.000 ljudi, Crna Gora, dodao je on, sada ima 32 člana vlade, 54 državna sekretara ili zamenika ministara i sedam potpredsednika vlade. Milatović je takođe rekao da je Spajić narušio poverenje time što nije iskreno objasnio svoj odnos sa Do Kvonom, šefom kripto biznisa koji je propao 2022. Godine. Kvon je prošle godine zatočen u Crnoj Gori, gde je pobegao.
U dokumentu koji je Komisija za hartije od vrednosti podnela sudu u Njujorku u okviru svog slučaja protiv Kvonove kompanije, Spajić se navodi kao rani investitor u taj biznis. U jednom intervjuu prošle godine, Spajić je negirao da je imao bilo kakav interes u Kvonovom biznisu, rekavši da je samo uložio novac kod njega samo u ime investicionog fonda za koji je radio u Singapuru.
Politički problemi Crne Gore i poteškoće u smanjenju ruskog uticaja postali su jasni nakon izbora u junu 2023. godine, navodi Higins, uz podsećanje da je PES pobedio, ali je prošao lošije od očekivanog nakon otkrića veza između Spajića i Kvona. Da bi formirao parlamentarnu većinu, PES je pružio ruku proruskim zakonodavcima, uključujući Mandića i njegove partnere.
"Mandić je obuzdao svoje javni entuzijazam za predsednika Rusije Vladimira Putina i u zamenu za ulazak u Spajićevu vladu, potpisao koalicioni sporazum kojim se obavezuje na podršku članstvu u NATO i 'ubrzanom' ulasku u Evropsku uniju", piše američki list.
Međutim, njegove akcije od tada su potkopale su ta obećanja, naročito rezolucija o Hrvatskoj, a kritičari kažu da on povlači konce u vladi, navodi Higins.
Uticaj Mandića
"Pravi premijer Crne Gore sada je Mandić, a ne Spajić. Spajić nije Putinov prijatelj, ali je zaista zavisan od Mandića i njegovih saveznika da ostane premijer", rekao je Dritan Abazović, bivši premijer koji je vodio antikorupcijsku borbu.
Na pitanje o tome, Mandić je rekao da je Crna Gora "ušla u fazu dijaloga i kompromisa, i to se pokazalo veoma korisnim za naše društvo u celini". Milatović je rekao da je "šokiran" Mandićevim uticajem.
"Evropa sad je pokretačka pokretačka snaga parlamentarne većine u smislu brojki, ali u smislu intelektualnih smernica i retorike", rekao je, "izgleda da je neko drugi za volanom".
BONUS VIDEO:
(Njujork tajms/Mondo/U. M.)