Par krvlju isflekanih pantalona i navodno iznuđeno priznanje pomogli su da se Ivao Hakamata osudi na smrtnu kaznu 1960-ih. Sada, više od pet decenija kasnije, osuđenik na smrt sa najdužim stažom je sada oslobođen od strane suda, prenosi NHK.
Japanski sud je u četvrtak oslobodio 88-godišnjeg Hakamatu, koji je 1968. nepravosnažno osuđen na smrt zbog ubistva porodice, što je označilo kraj maratonske pravne sage koja je dovela do globalnog nadzora nad japanskim sistemom krivičnog pravosuđa i podstakla pozive da se ukine smrt kazna u zemlji.
Sudija Kuni Cuneishi iz Okružnog suda u Šizuoki presudio je da je krvlju umrljana odeća koja je bila dokaz protiv Hakamate, podmetnuta dugo nakon ubistava, preneo je NHK.
"Sud ne može da prihvati činjenicu da bi mrlja od krvi ostala crvenkasta više od godinu dana", rekao je Cuneiši. "G. Hakamata se ne može smatrati zločincem."
Nekada profesionalni bokser, Hakamata se penzionisao 1961. i zaposlio se u fabrici za preradu soje u Šizuoki, u centralnom Japanu. Kada su Hakamatin šef, supruga njegovog šefa i njihovo dvoje dece pronađeni izbodeni na smrt u njihovoj kući u junu pet godina kasnije, Hakamata je postao glavni osumnjičeni od strane policije.
Posle višednevnog nemilosrdnog ispitivanja, Hakamata je u početku priznao zločin, ali je kasnije promenio izjašnjavanje o krivici, tvrdeći da ga je policija primorala da prizna tako što su ga tukli i pretili mu. Sudije su ga osudile na smrt odlukom 2-1, uprkos tome što je više puta tvrdio da je policija izmislila dokaze. Jedan sudija koji se nije složio je napustio advokatsku komoru šest meseci kasnije, demoralisan svojom nesposobnošću da zaustavi izricanje kazne.
Hakamata, koji je od tada tvrdio da je nevin, proveo je više od polovine svog života čekajući da bude obešen pre nego što su novi dokazi doveli do njegovog puštanja pre deset godina.
Nakon što je DNK test krvi pronađen na pantalonama otkrio da se ne podudaraju sa Hakamatom ili žrtvama, Okružni sud u Šizuoki naložio je ponovno suđenje 2014. Zbog njegovih godina i krhkog mentalnog stanja, Hakamata je pušten dok je čekao svoj dan na sudu.
Viši sud u Tokiju najpre je odbio zahtev okružnog suda Šizuoke za novim suđenjem, ali je potom prošle godine Hakamata dobio odluku Vrhovnog suda Japana - ponovo će mu biti suđeno. Ponovljena suđenja u Japanu su prava retkost, jer se 99% slučajeva završi osuđivanjem okrivljenog, prema sajtu Ministarstva pravde.
Ovaj slučaj pomno prate mediji širom sveta, ali zatvorenik koji drži rekord za najduže čekanje izvršenja smrtne kazne, možda i ne razume šta se dešava. Hakamata je, nakon decenija provedenih u zatvoru, izuzetno narušenog mentalnog stanja i "živi u sopstvenom svetu", rekla je njegova sestra Hideko (91). Retko govori i ne pokazuje nikakvo interesovanje za interakciju sa ljudima.
"Nekad se smeši, ali to je kada je u svom svetu. Nismo ni razgovarali o suđenju, jer on nije sposoban da razume stvarnost", rekla je ona.
Javnost koja osuđuje ovaj slučaj i način na koji je vođen, skreće pažnju na činjenicu da se Japan previše oslanja na priznanja. Mnogi iz tog razloga tvrde da bi smrtna kazna trebalo da bude ukinuta.
Japan je jedina zemlja G7 osim Sjedinjenih Američkih Država, koja i dalje ima smrtnu kaznu. Nijedan osuđenik nije pogubljen u prošloj godini, pokazuju podaci Centra za informacije o smrtnim kaznama.
Bivši tužilac Hiroši Ičikava rekao je za "Si-En-En" da se, kroz istoriju, tužioci u Japanu podstiču da najpre dobiju priznanje, a tek potom traže dokaze. Čak i ako to podrazumeva da se osumnjičenom preti, ili se njime manipuliše da bi priznao.
Hakamata je 46 godina proveo iza rešetaka, nakon što je osuđen na osnovu priznanja i krvi pronađene na pantalonama koje su navodno pripadale ubici, a pronađene su u krugu fabrike. Njegov advokat Hidejo Ogava rekao je da je priznao zločin nakon što je 23 dana proveo vezan, ispitivan po 12 sati dnevno, a sve to bez prisustva pravnog zastupnika.
Osuđenici na smrt u Japanu najčešće su zatvoreni u samicama, sa ograničenim kontaktom sa spoljašnjim svetom. Pogubljenja se sprovode u tajnosti, bez upozorenja ili sa najavom u vrlo kratkom vremenskom roku, a porodice i advokati su obično obavešteni o pogubljenju tek nakon što je izvršeno.
BONUS VIDEO: