"Ruska obaveštajna služba je svuda. Putinova propaganda je svuda, ne samo u Estoniji već i širom sveta", rekao je estonski predsednik Alar Karis za "Kijev Independent" i naglasio kako se "Rusija aktivno meša u unutrašnje poslove baltičkih država". Upravo to je, prema rečima Karisa, nova misija ruskog lidera Vladimira Putina.
Estonskog profesora uhapsila je služba unutrašnje bezbednosti (ISS ili Kapo) u januaru 2024. pod sumnjom da je ruski špijun, a kasnije je osuđen na šest godina zatvora.
Rusija hoće da menja granice
U prilog tome ide i činjenica da je nacrt dekreta objavljen na sajtu Kremlja 21. maja, u kom se navodi da će Rusija jednostrano prekrajati pomorsku granicu sa Litvanijom i Finskom u Baltičkom moru.
Zatim, čim se pojavio, nacrt je nestao 22. maja.
Iz Kremlja nije bilo javnog objašnjenja zašto je ova objava uklonjena, ali je litvanski ministar spoljnih poslova to opisao kao "očiglednu eskalaciju protiv NATO-a i EU".
Dan nakon što je nacrt uredbe nestao, nestale su i bove na reci Narvi koje označavaju razdvajanje ruske i estonske teritorije.
Obe zemlje su se složile oko lokacije bova 2022. godine, ali je Kremlj tada povukao i osporio postavljanje više od polovine od 250 obeležja, koje su ruski graničari jednostrano počeli da uklanjaju 23. maja bez objašnjenja.
Bivša estonska premijerka Kaja Kalas opisala je to kao "granični incident" i rekla da se istražuje.
"Vidite dosta promena na Baltiku. Pokušavamo da ubedimo naše ljude da troše više na odbranu, da grade fabrike, da više sarađuju sa Ukrajinom i da naučimo sve što možemo, jer smatramo da, ako Ukrajina nije u stanju da zaustavi Ruse, onda Rusi neće stati. Ko zna šta će se dalje desiti", rekao je litvanski ministar spoljnih poslova Gabrijelijus Landsbergis.
Letonski ministar odbrane Andris Spruds deli sličnu zabrinutost.
"Trenutno smo u hibridnom sukobu. Nažalost, ovo je komšija sa kojim se suočavamo", poručio je Spruds.
Rusija je osumnjičena za namerno ometanje GPS sistema u komercijalnim avionima više od jedne decenije, ali su incidenti u regionu Baltičkog mora naglo porasli poslednjih meseci.
Prema izveštaju iz aprila zasnovanom na podacima sa sajta GPSJAM.org, oko 46.000 aviona prijavilo je probleme iznad Baltičkog mora od prethodnog avgusta, a većina njih se dogodila u istočnoj Evropi u blizini granica sa Rusijom.
Neki incidenti su doveli do toga da su avioni morali da se okrenu usred leta, a čak je i avion u kojem je bio ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva bio pogođen ovakvim ometanjem.
Opisujući taj fenomen, Landsbergis je rekao da je "postao previše opasan da bi se ignorisao".
Iako je gotovo nemoguće definitivno dokazati ko je odgovoran za ometanje GPS-a, dolazi do blokiranja signala od tačke na kojoj je raspoređen uređaj za ometanje do udaljenosti od 350 kilometara.
To znači da bi uređaj za blokiranje GPS signala iznad Baltičkog mora morao da se nalazi u nekoj od zemalja koje ga okružuju. Osim ako zemlje NATO-a nisu u projektu sabotaže, ostaje jedan očigledan osumnjičeni - Rusija.
Baltičke države se takođe aktivno suprotstavljaju raznim drugim napadima, uključujući one sajber prirode.
"Mi smo se pripremali za sajber napade dosta dugo jer su počeli 2007. Takođe počinjemo da ubeđujemo i zapadne strane da je ovo veoma važno pitanje", rekao je predsednik Estonije.
Još u maju je Švedska - najnovija članica NATO saveza, izdala teško upozorenje.
Mikael Bajden, vrhovni komandant švedskih oružanih snaga, rekao je da Putin možda traži dominaciju nad Baltičkim morem i da je "bacio oko" na švedsko ostrvo Gotland.
"Putin želi Gotland"
Smešten oko 330 kilometara severno od ruske enklave Kalinjingrada, Gotland je najveće ostrvo Švedske, a njegova centralna lokacija znači da je od vitalnog strateškog značaja u Baltičkom moru.
"Ko kontroliše Gotland, kontroliše Baltičko more", rekao je Bajden.
Vojne vežbe NATO-a u Crnom moru u junu bile su još jedan podsetnik koliko su se stvari promenile za kratko vreme. Dvadeset država članica NATO-a, uključujući Švedsku i Finsku, predstavilo je 9.000 vojnika, 50 brodova i 45 aviona.
Osim što ima direktan pristup Baltičkom moru kroz najistočniji krak u Finskom zalivu, Rusija takođe ima enklavu Kalinjingrad, mali komad zemlje u sendviču između Poljske i Litvanije.
Ruska Baltička flota ima sedište i glavnu bazu u Kalinjingradu.
Zapadni analitičari opisali su veličinu i moć Baltičke flote kao "donekle ograničene", a kada je Rusija izvela vojne vežbe u Baltičkom moru u avgustu 2023. godine, trebalo je da učestvuje oko 30 ratnih brodova i čamaca, prema ruskom Ministarstvu odbrane.
2 opcije za eskalaciju na Baltiku
Ali to nije sve što Rusija poseduje u Kalinjingradu.
"Kalinjingrad je u suštini rusko skladište oružjai ima mnogo vojno operativne opreme koja se koristi, a ne samo u skladištu", rekla je Bro.
Nemoguće je znati sa sigurnošću šta su namere Rusije, ali mišljenje stručnjaka varira od eskalirajućeg hibridnog rata do direktne namere da se izvrši invazija na baltičke države – Estoniju, Letoniju i Litvaniju.
Čelnici sve tri države dobro znaju za takvu mogućnost.
"Kada saberemo broj trupa, projektila, tenkova i novca, Rusija nije ni blizu moći koju je imala za vreme Sovjetskog Saveza kada je mogla da parira NATO-u. U stvarnim vojnim scenarijima, to je neuporedivo. NATO bi mogao da savlada Rusiju. Ali Rusi na to ne računaju. Oni računaju na – kako to sami sebi objašnjavaju – na demokratsku slabost, nesposobnost donošenja odluka, razlike u mišljenjima", smatra Landsbergis.
BONUS VIDEO:
(Blic/Kyiv indepent/MONDO/Nevena Davidović)