Sve je više spekulacija da bi ruske snage mogle da se spremaju za preuzimanje koridora Suvalki, uskog pojasa kopna koji povezuje rusku enklavu Kalinjingrad i Belorusiju, piše ekskluzivno za Novaja Gazetu, nezavisni ruski opozicijski list, poznati ruski politikolog
Pre otprilike mesec dana o tome je govorio Andrej Kartapolov, ruski zastupnik u Dumi i bivši zamenik ministra odbrane, koji je izjavio da je prebacivanje plaćenika iz kompanije Vagnerove u Belorusiju "suptilan potez" u režiji Vladimira Putina, čiji je krajnji cilj zauzimanje koridora Suvalki, koji se graniči s Poljskom i Litvanijom.
Kartapolov, navodi u svom tekstu u Novaja Gazeti, nije usamljen u svojim razmišljanjima. Navodno se u ruskim vojnim krugovima već nekoliko meseci raspravlja o tome kako odbraniti kalinjingradsku eksklavu i je li njena odbrana uopšte moguća.
Dva moguća scenarija
Iako dve susedne zemlje ne pokazuju znakove da bi htele da ga zauzmu, ove vlade su neizbežno već razmotrile kako bi mogle reagovati u slučaju kolapsa Rusije.
Telegramski kanal Tajne Kremlja u martu je objavio neproverene tvrdnje da je zbog ljudskih gubitaka u Ukrajini broj ruskih vojnika stacioniranih u Kalinjingradu smanjen za otprilike polovinu. Isti kanal u maju je izvestio da se broj borbeno spremnih jedinica u Kalinjingradskoj regiji "znatno smanjio", komentarišući da je "svako sa imalo borbenog iskustva poslat u Ukrajinu".
Istovremeno su počele glasine o razvijanju dva vojna scenarija za uspostavu kopnenog koridora između Belorusije i Kalinjingrada kroz Litvaniju ili Poljsku, a oba uključuju napad na granicu i prebacivanje vojne opreme iz Belorusije.
Samo nekoliko dana pre Vagnerove pobune u aprilu, isti kanal na Telegramu otkrio je da izveštaj grupe vojnih, ekonomskih i političkih stručnjaka kruži među moskovskim dužnosnicima, piše Novaja Gazeta. U dokumentu su navedeni potencijalni potezi u slučaju uspešne protivofanzive ukrajinskih oružanih snaga.
Pre svega, Abhazija, nepriznata odcepljena regija Gruzije koju Moskva podržava od ranih 90-ih, mogla bi biti proglašena delom Rusije, što bi proširilo rusku teritoriju i za birače stvorilo privid o tome kako Rusi zaista "ne ostavljaju svoje". Taj bi potez takođe osigurao novu domaću turističku destinaciju za zvaničnike i službenike sada kada je Krim postao preopasan.
Drugo, ruske trupe bi se mogle vratiti u Nagorno-Karabah. To je, ocenjuje Gazeta, ideja koju je mogao da smisli samo general jer Rusiju dovodi u probleme i s Azerbejdžanom i s Turskom, stvara ozbiljne probleme s vojnim bazama u Siriji. I najgore, to bi mogao biti početak otvaranja "drugog fronta" o čemu se već čulo s ruske strane.
Upad na teritoriju NATO
Postoji i treća opcija. A to je naterati Belorusiju da postavi koridor do Kalinjingrada kroz takozvani Suvalkijev jaz, uz poljsko-litvansku granicu. Zaslužni za ideju čak su uzeli u obzir činjenicu da su te dve zemlje članice NATO-a i da bi invazija na njihovu teritoriju mogla dovesti do rata sa Severnoatlantskim savezom. Ali prema autorima navodnog izveštaja, ako bi proboj bio brz i odlučan, NATO jednostavno ne bi imao dovoljno vremena za reakciju, a kada se koridor postavi, biće prekasno.
Kako piše ruski medij, izgleda da je plan za spajanje Kalinjingrada i Belorusije kopnenim mostom na umu ruskog vojnog vrha već neko vreme, iako je na važnosti dobio nakon Vagnerove pobune 23. i 24. aprila.
Međutim, pitanje je ima li izgleda da se sprovede u delo? Jurij Fedorov smatra da je preraspoređivanje plaćenika iz Vagnerove grupe u Belorusiju nakon neuspele pobune u aprilu "dovelo do nove političke klime u zemlji među nekim njenim susedima".
"Do kraja jula Belorusija je ugostila oko 5000 dobro obučenih boraca koji nisu bili u potpunosti pod kontrolom njene vlade. Do 8. avgusta, prema Ukrajinskom veću za nacionalnu bezbednost i odbranu, taj je broj dostigao 6.500", piše on.
Aleksandar Lukašenko i njegov najuži krug neizbežno su zabrinuti zbog potencijala ove sile da interveniše u unutrašnje poslove zemlje, bilo po nalogu iz Moskve ili po Prigožinovom. Minsk bi takođe trebao biti duboko zabrinut zbog mogućnosti da Belorusija bude nenamerno uvučena u rat u Ukrajini.
Odvraćanje pažnje?
Moguće je da se Lukašenkov komentar o tome da je "umoran od Vagnerovih boraca koji žele ići na Zapad" odnosi na ovu zabrinutost. Isto vredi i za članke koji se strateški objavljuju s vremena na vreme o plaćenicima koji se iz Belorusije vraćaju u Rusiju. Poslednji izveštaj ove vrste objavljen je 8. avgusta, pozivajući se na Američki institut za proučavanje rata, ali je sutradan demantovan.
Vagnerovu snagu u Belorusiji i njihov potencijal ne treba podceniti, smatra Fedorov, budući da će 6.500 boraca biti dovoljno za formiranje 12-13 bataljona ili dve motorno-streljačke brigade. Po borbenom potencijalu izjednačeni su s beloruskim kopnenim trupama koje broje 11.700 vojnika, ali s obzirom na razlike u obuci, nije sigurno ko bi pobedio da Vagner izađe na ulice.
Najkraća udaljenost vazdušne linije između Belorusije i Kalinjingrada je oko 65 km. S obzirom da bi se one realno kretale putem, udaljenost bi iznosila 100 kilometara, bez otpora - dva i po sata. Ali, očito je da će otpora biti, i to značajnog. Poljske trupe priskočile bi u pomoć svom savezniku u NATO-u Litvaniji, a s 58.000 ljudi opremljenih s oko 650 tenkova i 1.500 oklopnih borbenih vozila, Vagneru bi bilo bolje da i ne pokuša da zauzme koridor Suvalki, smatra Fedorov.
Zašto su onda ruski generali uopšte počeli govoriti o uspostavi kopnenog koridora od Belorusije do Kalinjingrada? Jedino objašnjenje, smatra on, je da razgovor o zauzimanju koridora Suvalki odvraća pažnju od nečeg drugog, nečeg značajnog.
Najverovatnije koridor nije bio zadatak koji je Moskva dodelila Vagnerovim jedinicama u Belorusiji. Daleko verovatniji cilj je slanje diverzantskih grupa da dignu u vazduh vozove kojima se isporučuje vojna pomoć Ukrajini i uništavanje aerodroma Ržešov, u Poljskoj, koji je ruskom vojnom vrhu dugo bio trn u oku, zaključuje Fedorov.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Jutarnji list)
