Udaljena ostrva u Indijskom okeanu su predmet dugogodišnjeg spora između Ujedinjenog Kraljevstva i Mauricijusa. Obe zemlje polažu pravo na arhipelag Čagos, ali Britanci odbijaju da ga se odreknu zbog najvećeg ostrva - Dijego Garsije - jer se od 70-ih godina prošlog veka na njemu nalazi zajednička vojna baza SAD i Velike Britanije.
Tropski raj sa belim peščanim plažama i visokim palmama obavijen je velom tajne, ne može se videti na mapama, a u velikoj većini slučajeva civilima je izričito zabranjen ulazak. Ne postoje direktne vazdušne linije, dok je prolaz brodova kroz ostrva dozvoljen samo u izuzetnim situacijama.
Posle nekoliko meseci, novinarki Bi-Bi-Sija je prošlog meseca dozvoljeno da poseti ostrvo, iako je morala da poštuje stroga pravila. Između ostalog, ne sme da navodi šta joj je zabranjeno. Medijska kuća se izborila za ovo pravo zbog istorijskog sudskog spora o tretmanu Tamila iz Šri Lanke, prvih ljudi koji su podneli zahtev za azil na ostrvu gde su "zaglavili" pre više od tri godine kada su pobegli iz Šri Lanke i Indije gde su trpeli zlostavljanje zbog nacionalnosti.
Britanska vlada je pokušala da zabrani Bi-Bi-Siju da prisustvuje suđenju, a čak i kada su dobili dozvolu, SAD su se usprotivile i rekle da neće obezbediti hranu, prevoz ili smeštaj za one koji prisustvuju suđenju, uključujući sudiju i advokate.
Da biste došli do ostrva udaljenog 1.600 km od najbližeg kontinenta, potrebna vam je dozvola, koja se obično izdaje osobama koje imaju veze u vojsci. Prisustvo medija o Dijegu Garsiji je istorijski nepoželjno, a SAD i Velika Britanija su opširno razgovarale o potencijalnim rizicima pre nego što su dozvolile novinaru da provede pet dana na ostrvu pod stalnim nadzorom. Kompanija za obezbeđenje iz Britanije dovela je dodatne čuvare na ostrvo tokom saslušanja.
Novinarka opisuje da po dolasku avionom prvo vidite guste šume i brojne kokosove palme širom stopalastog ostrva površine 44 kvadratna kilometra, a tek tu i tamo belu vojnu građevinu. Arhipelag Čagos se sastoji od oko 60 ostrva koja su deo Britanske teritorije Indijskog okeana (BIOT). To je poslednja teritorija koju je Velika Britanija kolonizovala 1965. godine, odvajajući je od Mauricijusa.
Prvo što je novinarka videla na ostrvu bio je hangar na pisti iznad kojeg je stajala tabla "Dijego Garsija. Otisak slobode" ukrašena britanskim i američkim zastavama.
Britansko-američka vojna baza je na ostrvu od ranih 1970-ih. Sporazum potpisan 1966. dao je ostrvo u zakup SAD na 50 godina sa mogućim produženjem za još 20 godina. Njihovo pravo na boravak ističe 2036. godine. Na Dijegu Garsiji dve kulture se bore za dominaciju, primećuje novinarka.
Automobili britanske policije prolaze ulicama, ali voze desnom stranom puta. Na ostrvu se koristi američki dolar, a služi se hrana iz obe zemlje. Teritorija je pod upravom Londona, ali osoblje i resursi su pod kontrolom SAD. Vojnici i ostalo osoblje kruže oko ostrva, ljudi igraju tenis i surfuju. Imaju bioskop, kuglanu i muzej sa suvenirima u kojoj se prodaju majice i šolje, ali novinarima nije dozvoljeno da uđu.
Iako je atmosfera opuštena, nemoguće je pobeći od činjenice da se nalazite u vojnoj bazi sa složenom i krvavom istorijom. Kada je Britanija preuzela kontrolu nad Čagosom sa Mauricijusa, nastojala je da iseli više od 1.000 ostrvljana što je pre moguće kako bi obezbedila lokaciju za vojnu bazu. Robovi su dovođeni na ostrva da rade na plantažama kokosa pod francuskom i britanskom kontrolom. Jedan dokument iz 1966. opisuje cilj plana: "ovo kamenje će ostati naše, jedino starosedeoci će biti galebovi".
Ostrvo se smatralo odličnom lokacijom za vojnu bazu zbog svog strateškog položaja usred Indijskog okeana i veoma malog broja stanovnika, a za Veliku Britaniju predstavlja šansu za održavanje vojnih veza sa SAD, ali postoje i finansijski interesi - SAD su pristale da im daju 14 miliona dolara u sklopu dogovora o popustima na nuklearne rakete Polaris.
Proterivanje lokalnog stanovništva počelo je 1967. godine. Psi i drugi kućni ljubimci su ubijeni, a ljudi poslati na Mauricijus ili Sejšele. Ujedinjeno Kraljevstvo je nekim ljudima dalo državljanstvo 2002. pa su otišli tamo da žive. U izjavi pred sudom prošle godine, stanovnik Čagosa je rekao da su tamošnji ljudi živeli "srećan život" i da im "ništa nije nedostajalo". Najviše boli, kaže, to što nikada nisu dobili razlog.
"Upravnik nam je jednog dana rekao da moramo napustiti svoje domove i da odemo. Nismo imali izbora", priseća se on.
Mauricijus pokušava da povrati kontrolu nad arhipelagom otkako je stekao nezavisnost 1968. godine. Britanska vlada je u prošlosti tvrdila da "nema sumnje" u njen autoritet u Čagosu, ali je 2022. pristala da počne pregovore sa Mauricijusom. Međutim, izvesno je da Velika Britanija ne želi da izgubi strateški važnu lokaciju.
Najbliža britanska vojna baza udaljena je 3.400 km, a američka skoro 4.800 km. Tankeri na Dijego Garsiji snabdevali su bombardere B-2 tokom prvih američkih vazdušnih napada na Avganistan nakon terorističkih napada 11. septembra 2001. godine, a to je takođe jedno od retkih mesta gde podmornice mogu biti naoružane.
Postoje i tvrdnje da CIA koristi Dijega Garsiju za ispitivanje osumnjičenih za terorizam. S druge strane, teritorija Britaniju košta desetine miliona funti godišnje, najviše zbog "troškova migranata", a prema nekim podacima, troškovi šrilankanskog tamlija uskoro bi mogli da porastu na 50 miliona funti godišnje.
BONUS VIDEO:
(MONDO/Nevena Davidović)