Dok svet sa zabrinutošću prati eskalaciju tenzija između Irana i Izraela, pitanje prelivanja sukoba u regionalni rat ponovo se nalazi u središtu geopolitičkih rasprava. Nakon što je Iran ispalio balističke rakete na izraelske ciljeve, kao "odgovor na ubistvo nekoliko lidera Hamasa i Hezbolaha", izraelska vlada je najavila da će odgovoriti odlučno i oštro.
Ova retorika, zajedno sa sve češćim spekulacijama u izraelskim medijima, ukazuje na mogućnost napada na iranska nuklearna postrojenja, scenario koji neodoljivo podseća na izraelsku "Operaciju Opera" iz 1981. godine.
Šta je "Operacija Vavilon"?
Krajem sedamdesetih godina prošlog veka, Irak je kupio nuklearni reaktor Osirak od Francuske, a Izrael je sumnjao da je cilj te nabavke bio razvijanje nuklearnog oružja.
Pošto su smatrali da će leto 1981. biti poslednja šansa da unište reaktor pre nego što postane operativan, 7. juna 1981. godine, izraelski avioni F-16, uz podršku F-15, izveli su napad i uništili reaktor. Operacija je dobila kodni naziv "Operacija Opera", mada se često naziva i "Operacija Vavilon".
Irak je svoj nuklearni program započeo još šezdesetih godina, a pokušaji nabavke reaktora su konačno uspeli 1975. godine zahvaljujući dogovoru s Francuskom. Iako je Irak tvrdio da je cilj reaktora mirnodopski, Izrael je sumnjao da se reaktor može koristiti za proizvodnju nuklearnog oružja.
Jačanje iračke vojne moći krajem sedamdesetih sa zebnjom je posmatrano u Izraelu. Irak je brzo gradio svoje oružane snage, pa je uoči izbijanja Iračko-iranskog rata držao 190.000 vojnika pod oružjem, i raspolagao sa preko 2.000 tenkova i 450 aviona. Uvođenje nuklearnog oružja u postojeći irački vojni arsenal iz temelja bi izmenilo strateške odnose na Bliskom istoku.
U julu 1979. na čelu Iraka predsednika el Bakra je nasledio mladi Sadam Husein, čija je agresivna politika već sledeće godine rezultirala ratom s Iranom. Tokom iračko-iranskog rata, reaktor je već jednom bio meta napada iranskog aviona, ali je tada samo lakše oštećen.
Izraelska akcija je bila pažljivo isplanirana, uključujući dugačak let kroz neprijateljsku teritoriju, kako bi izbegli radare arapskih zemalja. Izraelski napad na reaktor trajao je svega 80 sekundi, i svi avioni su se bezbedno vratili natrag u Izrael. Napad je izazvao oštre reakcije međunarodne zajednice, a Savet bezbednosti UN, zajedno s američkim saveznikom, osudio je akciju.
Danas, situacija s Iranom budi slične strahove. Izrael već dugo smatra iranski nuklearni program ozbiljnom pretnjom svojoj bezbednosti, uprkos tvrdnjama Teherana da program služi isključivo za civilne svrhe.
U svetlu nedavnih raketnih napada i rastućih tenzija, postavlja se pitanje da li Izrael planira da ponovi ovaj scenario i izvede novi preventivni udar na nuklearne objekte, ovog puta u Iranu.
Iako se u izraelskim medijima spekuliše o mogućim planovima napada na ključna iranska nuklearna postrojenja, ovakav napad bi mogao izazvati ozbiljne posledice, ne samo na Bliskom istoku, već i globalno.
SAD, ključni saveznik Izraela, već su izrazile zabrinutost zbog takvog poteza. Američki predsednik jasno je stavio do znanja da se protivi izraelskom eventualnom planu za napad na iranska nuklearna postrojenja, upozoravajući da bi ovakva akcija mogla dovesti do eskalacije sukoba koja bi imala nepredvidive posledice po ceo region.
Danas, kada je Iran daleko moćniji i uticajniji od tadašnjeg Iraka, debata o opravdanosti i efektivnosti preventivnih napada postaje sve intenzivnija. Iran je već pokazao sposobnost da reaguje snažno i cilja Izrael balističkim raketama. Ako Izrael izvede novu "Operu", ovog puta u Iranu, odgovor Teherana bi mogao biti daleko razorniji nego što je bio pre 40 godina.
Za razliku od napada na Osirak, iranska nuklearna postrojenja raširena su širom zemlje, neka su duboko pod zemljom ili u planinama, okružena sistemima protivvazdušne odbrane.
Ostaje da se vidi da li će diplomatija uspeti da izbegne novi sukob ili će se svet suočiti s još jednim preventivnim napadom poput "Operacije Vavilon".
Jedno je sigurno - Bliski istok je ponovo na ivici, a događaji koji slede, poput predsedničkih izbora u SAD, za koje mnogi analitičari tvrde da će biti najvažniji do sada, uticaće u velikoj meri na dalje razvijanje situacije u ovom regionu.
BONUS VIDEO: