Ko je jači - Iran ili Izrael? Ovo su ukupne brojke o vojnoj moći ljutih neprijatelja

Izrael i Iran dve su velike regionalne vojne sile, a uvek kada preti opasnost od sukoba ovih neprijateljskih zemalja i najvećih rivala na Bliskom istoku, postavlja se pitanje ko je jači kada su vojni resursi u pitanju. Izraelska vojska je relativno manja, ali tehnološki izuzetno napredna i dobro opremljena.

Zalihe balističkih raketa najveća iranska snaga

Što se tiče ukupne vojne snage Irana, prema stranici Global Firepower, koja se bavi analizom podataka o vojnoj moći, naoružanju i vojnim sposobnostima zemalja, Iran zauzima 14. mesto po snazi na lestvici 145 analiziranih zemalja, dok se Izrael nalazi na 17. mestu. Iran ima jedan od najvećih arsenala balističkih projektila na Bliskom istoku, kako je pisao New York Times citirajući jednog stručnjaka. Zalihe balističkih i krstarećih projektila koje se nalaze pod komandom moćne Iranske revolucionarne garde trebalo bi da su njegova najveća snaga.

Tu su i hipersonični projektili - iranska državna televizija izvestila je da je u napadu na Izrael u utorak iranska vojska prvi put koristila hipersonične rakete Fatah. Nikako ne treba zaboraviti iranski program razvoja bespilotnih letelica, a kada je vazdušna moć u pitanju, radi se o zastareloj floti s letelicama starim i 50 i više godina, a mnoge od njih nisu operativne zbog nedostatka rezervnih delova.

S druge strane, među stručnjacima postoji tema pouzdanosti iranskih raketa - američki obaveštajci procenjuju da je oko polovine iranskih projektila otkazalo pri lansiranju ili u letu prilikom napada na Izrael u aprilu.

Dok zapadne sankcije bitno utiču na iranske pokušaje modernizacije zastarelih grana vojske i resursa, Izrael raspolaže najnaprednijim i najsofisticiranijim naoružanjem u svim granama oružanih snaga - na kopnu, moru i u vazduhu. Izraelski napredni borbeni avioni daju toj zemlji posebno nadmoć u vazduhu, ali Izrael se u tom delu, kako navode stručnjaci, ipak suočava s nekoliko prepreka, što uključuje manjak tankera za dopunu goriva u vazduhu.

Posebno su ranjive iranske vazduhoplovne snage, barem u potencijalnom sukobu s Izraelom. Veruje se da Iran ima samo nekoliko funkcionalnih napadnih aviona, među kojima je nešto ruskih mlaznjaka te američki 'vintage' avioni F-4 i F-5, nabavljeni pre 1979. godine. Sve u svemu, Iran navodno ima jednu eskadrilu od devet aviona F-4 i F-5, jednu eskadrilu ruskih mlaznjaka Su-24, nekoliko primeraka MiG-29 te pokoji F-7 i F-14. Istovremeno, Izrael ima na stotine savremenih američkih F-15, F-16 i F-35.

Kada su u pitanju same ljudske snage, treba uzeti u obzir da su Iranci jedna od najmlađih populacija na svetu, koja broji blizu 90 miliona ljudi, dok Izraelaca ima oko 10 miliona. Kad je Iran u pitanju, treba razlikovati tradicionalnu vojsku i Iransku revolucionarnu gardu (IRGC), koju se smatra dominantnim i ključnim elementom iranske vojne moći. Procenjuje se da izraelsko vojno osoblje ukupno broji oko 640 hiljada ljudi, od čega je 169.500 aktivnih vojnika. U rezervnom sastavu je oko 460 hiljada ljudi, a treba uzeti u obzir i obavezu služenja vojnog roka.

Gvozdena kupola i iranski dronovi

Stručnjaci smatraju da bi u slučaju sukoba Izrael imao vojnu nadmoć, kako ofanzivno tako i odbrambeno, ali da pretnju koju predstavlja iranski arsenal dronova i projektila nikako ne treba ne treba ignorisati, uprkos izuzetno moćnom izraelskom sistemu protivvazdušne odbrane u kojem posebno mesto zauzima glavna 'zvezda' - Gvozdena kupola.

Iako je decenijama pod raznim sankcijama, Iran je uložio velika sredstva u razvoj domaćeg programa naoružanja, što je rezultiralo jeftinim i učinkovitim bespilotnim letelicama, kao i spomenutim naprednim balističkim projektilima. Iranski borbeni i samoubilački dronovi, s druge strane, mogu "izazvati pustoš među civilnim stanovništvom" ako bi bili ispaljeni u velikom broju.

Ipak, kad je odbrana u pitanju, Teheran zavisi od niza lokalno proizvedenih baterija, a raspolaže i sistemima iz sovjetske ere, te nekoliko američkih i britanskih sistema odbrane koji su u zemlju došli još pre više od 40 godina.

Uz njih se Iran može osloniti na domaći sistemi Bavar-373, čiji bi radar, na papiru, trebalo da može da detektuje i prati do 60 meta simultano na udaljenosti od 450 kilometara, dok bi lanser trebalo da može da napadne šest meta istovremeno na maksimalnoj udaljenosti od 300 kilometara.

Nuklearni arsenali

Arman, raketni lanser postavljen na kamion i predstavljen 2022. godine, trebalo bi da sruši balističke rakete, što nije u stanju nijedno od ruskih oružja trenutno aktivnih u Iranu. Iste je godine predstavljen i Azarakš, kompaktniji raketni lanser osmišljen za dronove.

U svakom slučaju, prema brojnim stručnim procenama, Izrael svakako zadržava vojnu nadmoć. Osim operativne i obaveštajne prednosti Izraela nad Iranom, on takođe raspolaže nuklearnim odvraćanjem. Iako zemlja to nikada nije potvrdila, veruje se da Izrael poseduje nuklearno oružje, a Inicijativa za nuklearnu pretnju sa sedištem u Vašingtonu procenjuje da Izrael raspolaže s oko 90 nuklearnih bojevih glava.

Godinama već postoje glasine da Iran pokušava da oformi nuklearni arsenal, ali one nikada nisu potvrđene.

Granice ovih država udaljene su više od 900 kilometara jedna od druge. Većina iranskih vojnih baza i nuklearnih postrojenja nalazi se više od 2.000 kilometara od Izraela. Stoga bi za napade u dubini Irana Izrael morao da koristi američke avione F-15i i mlažnjak F-35i Adir.

Ruta bi im takođe bila prilično izazovna. Saudijska Arabija i Jordan teško će Izraelu odobriti prelete preko teritorije s idejom da napadnu Iran.

Pomorske snage

Osim aviona, Izrael na raspolaganju ima i nemačke dizelske podmornice klase "Dolphin", koje stručnjaci smatraju idealnim za operacije uz obalu. Dve najnovije podmornice izrađene za Izrael opremljene su sistemom AIP (air-independent propulsion), odnosno pogonom koji ne zahteva vazduh i omogućuje im da ostanu ispod površine i po nekoliko nedelja. Podmornice "Dolphin" naoružane su verzijom krstareće rakete za napade na kopnene ciljeve.

BONUS VIDEO:

(Jutarnji/MONDO/Nevena Davidović)