Glasači u SAD-u izlaze na birališta 5. novembra kako bi izabrali svog narednog predsednika. U početku je delovala da je izborna trka bila "rimeč" iz 2020. godine, ali je sve promenjeno u julu kada je predsednik Džo Bajden okončao svoju kampanju i podržao potpredsednicu Kamalu Haris.
Veliko pitanje sada je - da li će Amerika dobiti prvu ženu predsednicu ili drugi mandat Donalda Trampa?
Kako se dan izbora približava, pratimo anketne rezultate i analiziramo kako kampanja utiče na trku za Belu kuću.
Ko vodi u nacionalnim anketama?
Kamala je, od njenog ulaska u trku krajem jula, imala prednost u nacionalnim anketama u odnosu na Trampa. Kandidati su imali debatu u Pensilvaniji 10. septembra, koju je gledalo više od 67 miliona ljudi.
Većina nacionalnih anketa sprovedenih u nedelji nakon debate sugeriše da je Harisova nastupila dovoljno dobro, pa je njena prednost porasla sa 2,5 procentna poena na dan debate, na 3,3 poena nešto više od nedelju dana kasnije.
Trampov prosek je rastao pred debatu, ali je opao za pola procentnog poena u nedelji koja je usledila.
Iako su ove nacionalne ankete koristan vodič za to koliko je kandidat popularan u celoj zemlji, one nisu nužno tačan način da se predvidi ishod izbora, piše BBC.
To je zato što SAD koristi sistem elektorskog koledža, u kojem svaka država dobija određeni broj glasova u skladu sa brojem stanovništva. Ukupno postoji 538 elektorskih glasova, a kandidat treba da osvoji 270 da bi pobedio.
SAD imaju 50 država, ali s obzirom na to da većina njih gotovo uvek glasa za istu stranku, u stvarnosti postoji samo nekoliko u kojima oba kandidata imaju šanse za pobedu. To su mesta na kojima će biti odlučeno ko će pobediti, poznata kao "swing states", odnosno "kolebljive države".
Ko vodi u anketama u ovim državama?
Trenutno su ankete vrlo izjednačene u sedam država koje se smatraju kolebljivim, sa razlikom od samo jednog ili dva procentna poena između kandidata.
To uključuje Pensilvaniju, koja je ključna jer ima najveći broj elektorskih glasova među tih sedam država, pa njeno osvajanje olakšava dostizanje potrebnih 270 elektorskih glasova.
Pokazatelj kako se trka promenila otkako je Kamala postala kandidatkinja Demokratske stranke je činjenica da je na dan kada je Bajden napustio trku, on zaostajao za Trampom u proseku skoro pet procentnih poena u tih sedam država.
Kamala od početka avgusta vodi u Mičigenu, Pensilvaniji i Viskonsinu - ali su razlike još uvek male.
Sve tri države su bile snažni demokratski bastioni pre nego što ih je Tramp "okrenuo u crveno" na svom putu do predsedničke pobede 2016. godine. Bajden ih je vratio 2020. godine, i ako Kamala to ponovi ove godine, biće na putu ka pobedi na izborima.
BONUS VIDEO: