Predstojeći američki predsednički izbori sve više ulaze u fazu neizvesnosti, a najnovija analiza ukazuje na to da se politička scena u ključnim kolebljivim državama drastično menja. Prema rečima Vukašina Zorića iz Centra za američke studije, razlike u anketama između Donalda Trampa i Kamale Haris sve su manje, a izjednačenost u nekim ključnim saveznim državama poput Pensilvanije, Mičigena i Viskonsina daju naslutiti da će predstojeći izbori biti izuzetno napeti i neizvesni. Zorić takođe ističe značaj entuzijazma birača, posebno u svetlu rekordnog odziva na rano glasanje, što bi moglo doneti neočekivane preokrete na dan izbora.
Presudne su kolebljive države
Prema analizi Vukašina Zorića, eksperta iz Centra za američke studije, kljućne države tzv. "plavog zida" postaju centralno poprište za predstojeće izbore, a trenutne ankete ukazuju na gotovo izjednačene šanse za oba kandidata. Razlika u nekim državama sada je od 0,3 procenta, što daje naslutiti da bi se ishod mogao odlučiti u poslednjem trenutku.
Zorić za MONDO ocenjuje da se u nekim državama, poput Džordžije, Tramp još uvek nalazi u prednosti, i ta prednost ponekad ide i do 2 posto, što ne mora da znači da će je zadržati, s obzirom na rekordan broj glasača koji su se odlučili za rano glasanje, što obično ide u korist demokratskim kandidatima.
"Džordžija je 2020. godine bila iznenađenje, nije se očekivalo da će Bajden da pobedi, ali to rano glasanje je njemu dosta značilo. Ne treba da zaboravimo da je 2020. bila kovid godina, tako da mnogu glasači nisu hteli da izađu na glasanje, već su to učinili poštom, a to su uglavnom bili demokratski glasači. Zato je Bajden vrlo tankom većinom dobio Džordžiju", podsetio je Zorić.
"Što se tiče trenutnog glasanja, video sam podatke iz Pensilvanije, gde se dobar deo ljudi koji su rano glasali, a i tamo je rekordan broj ranog glasanja, zapravo deklarisao kao simpatizeri demokratske stranke. S te strane, to može da bude optimistično za Haris, iako se čini da Tramp sve više uzima zamah i u državama gde je ona imala malo veću prednost ranije", kazao nam je sagovornik.
Međutim, Zorić naglašava da je trenutno najteže davati predikcije.
"Zaista je sada najgori trenutak za bilo kakve prognoze. Pre osam godina, ankete su davale ogromnu prednost Hilari Klinton u tim kolebljivim državama, od čak +8 odsto, a Tramp je ipak pobedio", istakao je Zorić.
S obzirom na ovu dinamiku, kako se stvari neprestano menjaju, a stanje na terenu ostaje napeto, teško je prognozirati definitivan ishod.
Demografska struktura i entuzijazam kao ključni faktori
"Američki izbori pre 20 godina nisu mogli da mobilišu određene društvene grupe uopšte da glasaju. To su najčešće bili beli muškarci bez fakultetskog obrazovanja", objašnjava nam Zorić i dodaje da se sa Trampom to promenilo.
"Izbori su mnogo popularnija stvar u SAD, više ljudi glasa, veći je odziv. On (Tramp) je uspeo da zaboravljenu demografiju mobiliše za sebe. Beli muškarci bez fakultetskog obrazovanja su njegova glavna karta, sa druge strane Haris pokušava da kroz svoje internet prisustvo učini sebe prijemčivom za generaciju Z, ali ne mora da znači da će imati drastičan uspeh. Neka druga istraživanja pokazuju veliku razliku između mlađih žena i mlađih muškaraca, gde mlađe žene definitivno će više da budu uz Harisovu, dok se za mlađe muškarce postavlja pitanje uz koga će stati", navodi sagovornik.
Kako kaže, bitna je demografija 7 kolebljivih država, gde će da utiče i Trampova sve veća popularnost među latino glasačima, koji su hispanoameričkog porekla, a koji su bili sigurna baza demokrata.
Jedan od ključnih faktora koji će odlučiti o ishodu izbora, prema Zoriću, biće entuzijazam birača. Najveći izazov za Haris će biti da motiviše birače da izađu na glasanje, dok Trampu možda neće biti dovoljno entuzijazma njegove baze da bi postigao isti nivo izlaznosti kao 2016.
"Te godine on je vodio kampanju koja je predstavljena kao antiestablišmentska kampanja, što je proizvelo neverovatan entuzijazam kod glasača. Tokom 2020. godine on je imao drugu strategiju, imao je strategiju polarizacije - mi i oni - koju je sada nastavio", objašnjava Zorić.
Kamala za predsednicu - da li su demokrate napravile pravi izbor?
Stručnjak iz Centra za američke studije navodi da Kamala nije bila upečatljiva kao potpredsednica u tom smislu izvršne vlasti jer se od potpredsednika ne očekuje da pored savetničke pozicije nešto drastično radi u upravljanju SAD.
"Ona je bila značajna zbog toga što je bila glas koji je odlučivao u Senatu kada bude 50-50 oko nekog zakona, onda je ona odlučivala za demokratsku stranku i postavila je rekord u tome među svim potpredsednicima dosad. Moguće je da nije bila optimalni kandidat demokrata u slučaju u kom se Bajden povlači iz trke, ipak postoji jedno veliko "ali" - svaki drugi Bajdenov izbor za zamenika bi bio drastičan presedan u američkoj političkoj tradiciji", ističe sagovornik i dalje objašnjava:
"Biranje Kamale je imalo neku vrstu institucionalne logike. S druge strane očekivalo se da će to što je Haris mlađa nego Bajden da povećava entuzijazam birača, koji bi mogao da bude presudan na ovim izborima", zaključio je Zorić za MONDO.
BONUS VIDEO: