U utorak, 5. novembra milioni Amerikanaca izaći će na izbore kako bi izabrali 47. predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Glasanje koje pada prvog utorka nakon prvog ponedeljka u novembru tradicija je koja traje gotovo 180 godina.
Odluka iz 1845. godine da se izglasa federalni zakon koji će odrediti da glasanje bude sredinom nedelje proizašla je iz industrijske strukture Amerike 19. veka, objašnjava Džesika Linker, profesorka istorije na "Northeastern University".
Sredinom 1800-ih, sve više država je omogućavalo pravo glasa belim muškarcima starijim od 21 godine bez zemljišta. U cilju pojednostavljivanja procesa glasanja i izbegavanja ranijeg sistema koji je dozvoljavao izborni period od 34 dana pre prve srede u decembru, Kongres je želeo da uspostavi jedinstveni dan izbora.
Zašto su izabrali utorak?
Linker ističe da to ima veze sa poljoprivredom. Kongres je želeo da osigura da dan glasanja ne "diskvalifikuje" poljoprivrednike.
"Znali su da je potrebno izabrati dan kada ljudima neće biti teško da dođu do birališta. Često su morali da putuju do njih, pa su se vodili time da im treba dan za putovanje", objašnjava Linker.
Zašto ne sreda?
Linker kaže da su postojale "kalkulacije o tome koji dan u nedelji neće biti opterećenje" za poljoprivrednu zajednicu, a da su srede isključene jer je to bio popularan pijačni dan u mnogim mestima.
"Sreda je isključena jer je to često bio pijačni dan. Takođe, religija je igrala ulogu. Ponedeljak nije bio pogodan zbog crkvenih obaveza, pa je odlučeno da dan glasanja bude utorak "posle prvog ponedeljka". Novembar je izabran jer je bio posle žetve i pre sadnje, izbegavajući loše zimske uslove.
Međutim, Linker ukazuje da Ameriku sredinom 19. veka ne treba posmatrati isključivo kao poljoprivrednu zemlju, jer su veliki gradovi poput Njujorka, Filadelfije i Bostona bili značajni. Naglasak na poljoprivredi je bio zbog logističkih izazova, jer su se političari brinuli o radnicima na farmama koji su morali putovati do gradova.
Što se tiče ideje o premeštanju dana izbora na vikend ili njegovom proglašavanju za federalni praznik, Nik Bišomp, vanredni profesor političkih nauka na Northeastern-u, ukazuje na to da su promene u izbornom učešću, poput glasanja putem pošte i ranog glasanja, smanjile pritisak za promenu datuma. Danas 97 odsto birača ima mogućnost da glasa pre dana izbora, u poređenju sa 40 odsto na izborima 2000. godine.
Neke države, poput Rod Ajlenda i Zapadne Virdžinije već imaju dan izbora kao praznik. Međutim, Bišomp smatra da bi bilo teško učiniti ga federalnim praznikom. On objašnjava da je zbog trenutnog disfunkcionalnog stanja u federalnoj politici teško doneti takve promene.
Pročitajte u posebnoj vesti na MONDU kako se broje glasovi na američkim izborima.
BONUS VIDEO:
(MONDO/NGN)