Danas su Amerikanci izašli na birališta u jednom od najpraćenijih izbora u poslednjih nekoliko decenija. Dok se neka biračka mesta već zatvaraju, prebrojavanje glasova je u toku, a za sada sve prolazi mirno. Međutim, postavlja se pitanje šta će se desiti ako Kamala Haris i Donald Tramp osvoje isti broj glasova. Iako je ovo retka situacija, jednom se već dogodila - evo kako bi se tada odlučilo ko postaje predsednik.
Pre nego što uđemo u to, važno je objasniti kako funkcioniše izborni sistem. Amerikanci zapravo ne glasaju direktno za predsednika i potpredsednika.
Umesto toga, oni glasaju za "elektore" - članove Elektorskog koledža, koji podržavaju izbor svog kandidata za ta mesta. Sjedinjene Države imaju 50 država, a svaka ima različit broj elektora srazmerno broju stanovnika savezne države.
Na primer, Kalifornija, koja ima gotovo 40 miliona stanovnika, ima 54 elektora u Elektorskom koledžu, dok Severna Dakota, koja oko 762.000 stanovnika, ima samo 3. Ukupno ima 538 elektora, zbog čega više od polovine (270) znači pobedu na izborima.
Ako izbori završe sa izjednačnim brojem glasova, odluku o novom predsedniku i potpredsedniku preuzima Kongres. Ako nijedan kandidat ne dobije 270 glasova, predsednika bi izabrao Predstavnički dom na tzv. "produženim izborima". Predstavnički dom je donji dom američkog Kongresa i sastoji se od 435 predstavnika, odnosno kongresmena iz svih 50 država.
U tom slučaju za predsednika glasaju državni predstavnici, i važi pravilo jedna država - jedan glas, odnosno kandidat koji osvoji većinu predstavnika iz te države dobija 1 glas odatle.
Glasanje je tajno putem listića, a predstavnici moraju da glasaju za jednog od prva 3 kandidata koja su ostvarila najbolji učinak na izborima. Kandidat koji dobije 26 glasova ili više postaje predsednik.
Za razliku od javnog glasanja, gde se zajedno biraju predsednik i potpredsednik, potpredsednik se bira odvojeno na glasanju u Senatu, koji se satoji od 100 senatora. To znači da bi, u teoriji, produženi izbori mogli da dovedu do situacije u kojoj predsednik i potpredsednik dolaze sa suprotnog političkog spektra.
Kada bi mogli da se održe produženi izbori?
Produženi izbori ne bi se održali pre početka januara - i evo zašto:
Iako se rezultat izbora obično objavljuje u novembru, nakon što se prebroje glasovi, on nije zvaničan dok se ne izbroje elektorski glasovi. Elektori glasaju 17. decembra, a glasovi se broje u Kongresu 6. januara, kada se zvanično bira predsednik i potpredsednik.
Međutim, u slučaju izjednačenja, produženi izbori bi bili zakazani u to vreme, kako bi predsednik i potpredsednik bili izabrani pre inauguracije 20. januara.
Da li na produženim izborima kandidati mogu da imaju izjednačen broj glasova?
Teoretski, da, i takav scenario je moguć. Ako dođe do izjednačenja u Predstavničkom domu prilikom izbora predsednika, glasanje će se ponoviti dok jedan kandidat ne dobije većinu. Međutim, ako nema pobednika do dana inauguracije, izabranik za potpredsednika, kojeg je izabrao Senat, stupiće na dužnost.
Moguće je i da dođe do izjednačenja u izboru potpredsednika, što bi značilo da bi predsedavajući Predstavničkog doma obavljao dužnost predsednika od inauguracije do dogovora o novom predsedniku ili potpredsedniku.
Samo jednom održani produženi izbori
Na izborima 1824. godine nekoliko kandidata je dobilo glasove u Elektorskom koledžu, ali nijedan od kandidata nije osvojio većinu, što je dovelo do održavanja produženih izbora.
Endru Džekson je osvojio 40 odsto glasova i dobio najviše glasova u Elektorskom koledžu, 99 od 131 - potrebnog broja za pobedu. Međutim, kada se glasalo u Predstavničkom domu za predsednika je izabran njegov rival sa izbora, Džon Kvinsi Adams.
Džekson se zbog ovoga "osvetio" četiri godine kasnije na novim izborima, pobedom, dok je Džon Kvinsi Adams svoju političku karijeru završio kao jedini bivši predsednik izabran u Predstavničkom domu.
BONUS VIDEO: