Pobeda Donalda Trampa na predsedničkim izborima verovatno će rezultirati velikim promenama u američkoj trgovinskoj politici, stavovima prema ratu u Ukrajini, klimatskim promenama, električnim vozilima, porezima i ilegalnoj imigraciji.
Bivši i novoizabrani republikanski predsednik zakleo se biračima u kampanji da će voditi drugačiju politiku od sadašnje politike demokratske administracije. Iako će za neke od njegovih predloga biti potrebno odobrenje Kongresa, evo pregleda promena koje je najavio da će uvesti u svom drugom četvorogodišnjem mandatu.
Više carina
Tramp je izneo ideju o carinama od 10 odsto ili više na svu robu koja se uvozi u SAD, što će, kako kaže, eliminisati trgovinski deficit. Ali kritičari kažu da bi to dovelo do viših cena za američke potrošače i globalne ekonomske nestabilnosti.
Takođe je rekao da bi trebalo da ima ovlašćenje da uvede više, recipročne carine zemljama koje su uvele carine na uvoz iz SAD. On je zapretio da će uvesti carine od 200 odsto na neke uvezene automobile, napominjući da je posebno odlučan da spreči ulazak automobila iz Meksika u njegovu zemlju.
On je takođe sugerisao da bi se saveznici poput Evropske unije mogli suočiti sa višim carinama na svoju robu.
Međutim, Trampova politika je posebno usmerena na Kinu. On predlaže postepeno ukidanje kineskog uvoza robe kao što su elektronika, čelik i lekovi tokom četiri godine. On takođe namerava da zabrani kineskim kompanijama da poseduju američke nekretnine i infrastrukturu u sektoru energetike i tehnologije. On je naveo da mu je "carina" omiljena reč i da je vidi kao generator prihoda koji bi pomogao da se napuni državna kasa.
Masovne deportacije
Novoizabrani predsednik obećao je da će ponovo uspostaviti svoju politiku iz prvog mandata usmerenu na ilegalne prelaske granice i nastaviti sa novim strogim ograničenjima.
On je obećao da će ograničiti pristup azilu na američko-meksičkoj granici i krenuti u najveću akciju deportacije u američkoj istoriji, koja će se verovatno suočiti sa pravnim izazovima i protivljenjem demokrata u Kongresu. Rekao je da će koristiti Nacionalnu gardu i, ako bude potrebno, saveznu vojsku da postigne svoj cilj.
Tramp je rekao da će nastojati da ukine teritorijalno državljanstvo za decu imigranata, što je u suprotnosti sa dugogodišnjim tumačenjem 14. amandmana na Ustav SAD. On takođe nagoveštava da će ukinuti zaštićeni pravni status nekim zajednicama, poput Haićana ili Venecuelanaca.
On kaže da će ponovo uvesti takozvanu "zabranu putovanja" koja ograničava ulazak u Sjedinjene Države ljudima sa liste zemalja sa većinskim muslimanskim stanovništvom, što je izazvalo brojne pravne bitke tokom njegovog prvog mandata.
Kraj zelene politike
Novoizabrani republikanski predsednik obećao je da će povećati proizvodnju fosilnih goriva u SAD olakšavanjem procesa izdavanja dozvola za bušenje na zemljištu u federalnom vlasništvu i podsticanjem otvaranja novih gasovoda. Rekao je da će ponovo ovlastiti bušenje nafte u Arktičkom nacionalnom rezervatu divljih životinja na Aljasci.
Ali ostaje otvoreno pitanje da li će naftna industrija to učiniti i povećati proizvodnju u vreme kada su cene nafte i gasa relativno niske.
Rekao je da će ponovo povući Sjedinjene Države iz Pariskog klimatskog sporazuma, okvira za smanjenje globalnih emisija gasova staklene bašte, i da će podržati povećanu proizvodnju nuklearne energije. Takođe bi poništio propise o električnim vozilima demokratskog predsednika Džoa Bajdena i druge politike koje imaju za cilj smanjenje emisije izduvnih gasova iz automobila.
On tvrdi da SAD treba da budu u stanju da povećaju proizvodnju energije kako bi zemlja bila konkurentna u razvoju sistema veštačke inteligencije, koji troše ogromne količine energije.
Ukidanje programa rasne raznolikosti
Obećao je biračima da će zahtevati da američke visokoškolske institucije "brane američku tradiciju i zapadnu civilizaciju" i rekao da će ih očistiti od programa različitosti. Umesto toga, kaže on, će uputiti Ministarstvo pravde da pokrene slučajeve za građanska prava protiv škola koje se bave rasnom diskriminacijom.
Tramp bi u vrtićima i školama podržao programe koji omogućavaju roditeljima da koriste javna sredstva za privatnu ili versku nastavu. Tramp takođe želi da ukine federalno Ministarstvo obrazovanja i da kontrolu nad obrazovanjem prepusti državama.
Nema savezne zabrane abortusa
Tokom svog prvog mandata na mestu predsednika, imenovao je tri sudije Vrhovnog suda SAD koji su bili deo većine koja je ukinula ustavnu zaštitu za abortus zasnovanu na Roe protiv Vejda 1973. On će verovatno nastaviti da postavlja savezne sudije kako bi podržao ograničenja abortusa.
Istovremeno je rekao da je savezna zabrana abortusa nepotrebna i da to pitanje treba rešavati na državnom, a ne saveznom nivou. On tvrdi da je šestonedeljna zabrana koju favorizuju neki republikanci prestroga i da bi svaki zakon trebalo da sadrži izuzetke za silovanje, incest i ugrožavanje zdravlja majke.
Kraj ratova
Tramp je kritičan prema podršci SAD Ukrajini u njenom ratu sa Rusijom i ranije je rekao da bi mogao da okonča rat za 24 sata ako bude izabran, iako nije elaborirao kako bi to postigao. On je sugerisao da će Ukrajina možda morati da ustupi deo svoje teritorije ako se želi postići mirovni sporazum, što je ideja koju Ukrajina dosledno odbija.
Bivši i novoizabrani predsednik je rekao i da će "zaustaviti stradanje i razaranja u Libanu", ne pojašnjavajući kako će to postići.
Istrage o neprijateljima, pomaganje saveznicima
Tramp je povremeno obećavao da će koristiti savezne agencije za sprovođenje zakona da istraži svoje političke neprijatelje, uključujući izborne zvaničnike, advokate i donatore stranaka.
Zato kaže da će razmotriti imenovanje specijalnog tužioca za istragu Bajdena, iako nije precizirao osnovu za takvu istragu. On je najavio da razmatra otpuštanje državnih tužilaca koji ne poštuju njegova uputstva, što bi predstavljalo raskid sa dugogodišnjom američkom politikom nezavisnog federalnog aparata za sprovođenje zakona.
Poreske olakšice
Svojim trgovinskim i energetskim agendama, Tramp je obećao da će smanjiti federalne propise za koje tvrdi da ograničavaju otvaranje novih radnih mesta. Obećao je da će zadržati obimne poreske olakšice iz 2017. koje je potpisao dok je bio na funkciji, a njegov ekonomski tim raspravlja o daljem krugu smanjenja poreza za pojedince i preduzeća osim onih koje je doneo u njegovom prvom mandatu.
Donald Tramp je obećao da će smanjiti stopu korporativnog poreza sa 21% na 15% za kompanije koje proizvode svoje proizvode u SAD.
Rekao je da će tražiti zakon kojim bi se eliminisalo oporezivanje napojnica i prekovremenih kako bi pomogao konobarima i drugim uslužnim radnicima. Obećao je da neće podizati poreze niti smanjivati socijalna davanja.
Čišćenje savezne birokratije
Tramp bi nastojao da desetkuje "duboku državu", karijerni savezni zvaničnici za koje kaže da potajno slede svoje ciljeve. On bi to učinio putem izvršne naredbe kojom bi hiljade radnika reklasificiralo kako bi im se omogućilo otpuštanje. To bi se verovatno osporilo na sudu.
On će osnovati nezavisnu komisiju za efikasnost vlade na čelu sa Ilonom Maskom kako bi iskorenio otpad u saveznoj vladi. Nije detaljno opisao kako će telo funkcionisati.
BONUS VIDEO:
(Jutarnji list/MONDO/J.D.)