Američki predsednik Donald Tramp izjavio je prošle nedelje da će Evropska unija morati da "plati visoku cenu" zbog nedovoljno kupovine američkog izvoza.
Neki evropski ekonomisti i bankari upozoravaju da bi pobeda Donalda Trampa mogla da izazove trgovinski rat koji bi onda „gurnuo ekonomiju evrozone iz sporog rasta u punu recesiju“.
"Oni ne kupuju naše automobile. Ne kupuju naše poljoprivredne proizvode. I oni prodaju milione i milione svojih automobila u Sjedinjenim Državama. Ne, ne, ne! Moraće da plate veliku cenu", rekao je Tramp prošle nedelje.
Trampov plan je da uvede carine od 60 odsto na uvoz iz Kine i univerzalnih deset odsto na uvoz iz svih ostalih zemalja sveta. Kada je reč o uvozu automobila iz Kine, Tramp je najavio stopostotne carine. U ekonomističkim krugovima se veruje da bi to značajno povećalo troškove i time uticalo na lance snabdevanja širom sveta.
"Iako tarife možda neće uticati na Evropu do kraja 2025. godine, obnovljena neizvesnost i strah od trgovinskog rata mogli bi da dovedu ekonomiju evrozone u recesiju na prelazu godine", rekao je Džejms Najtli, ekonomista britanske banke ING.
"Mogućnost eskalacije trgovinskog rata između SAD i njihovih ključnih trgovinskih partnera stvara neizvesnost u izgledima za globalnu trgovinu i proizvodnju", smatra Kalum Pikering, ekonomista britanske investicione banke Peel Hunt.
A Amerikanci bi mogli izgubiti do 78 milijardi dolara godišnje potrošačke moći ako se takve tarife uvedu, pokazuje studija Američke nacionalne maloprodajne federacije (NRF).
U studiji se navodi da bi tarife koje je Tramp predložio uticale na cenu odeće, igračaka, nameštaja, kućnih aparata i obuće. Uglavnom se radi o artiklima koji se proizvode u Kini.
Potrošači su postali štedljivi u poslednjih nekoliko godina i sve više nastoje da ograniče troškove suzbijanjem nepotrebne potrošnje, što je već uticalo na trgovce na malo i takozvane kompanije robe široke potrošnje u Sjedinjenim Državama.
Američki trgovci na malo se u velikoj meri oslanjaju na uvozne proizvode i proizvodne komponente kako bi svojim kupcima mogli da ponude niz proizvoda po pristupačnim cenama, objasnio je Džonatan Gold, potpredsednik NRF-a za lanac snabdevanja i carinsku politiku. Ove godine carine na kineske proizvode iznosile su 25 odsto.
Kada je u pitanju Evropa, situacija je sledeća: iz evrozone se godišnje u SAD izveze roba u vrednosti od oko 460 milijardi evra, što je 16 odsto ukupnog izvoza EU. Izvori Evropske komisije procenjuju da bi, pod univerzalnom carinom od 10 odsto, izvoz u SAD mogao da opadne za skoro jednu trećinu.
Nemačka je posebno ranjiva. Njegova tri najveća izvoza u SAD - hemikalije, mašinerije i transport – još uvek se ne prodaju tako dobro kao u ne tako davnoj prošlosti. Analiza Nemačkog ekonomskog instituta (IV) procenjuje da bi novi trgovinski rat mogao da košta Nemačku 180 milijardi evra u naredne četiri godine Trampovog mandata. Tarife za uvoz nemačkih automobila sigurno neće biti visoke kao za uvoz kineskih automobila (cifra od sto odsto pomenuta ranije u članku), ali bi vremenom mogle da se povećaju, strahuju u Nemačkoj.
Prognoza holandske grupe ekonomista kaže da takav scenario verovatno neće biti dovoljan da evrozonu gurne u recesiju, ali bi energetska kriza bila slična onoj nakon ruske invazije na Ukrajinu, a privreda EU ušla bi u stagnaciju 2026.
Bonus video:
(Jutarnji, Mondo.rs, I.L.)