Jakutsk je glavni grad ruske republike Jakutije u severoistočnom Sibiru, a toliko je hladan da je teško poverovati da tamo neko dobrovoljno živi. Ipak, pored velikog broja stanovnika, ima i radoznalih posetilaca koji se hrabro upuštaju u avanturu obilaska "najnegostoljubivijeg gradu" na svetu.
Mesto koje je osmišljeno da ugosti samo prognane, danas posetiocima pruža mnogo toga. A temperature koje zimi padnu i do 50 stepeni ispod nule donele su ovom mestu titulu najhladnijeg velikog grada na svetu. U gradu, koji otprilike ima 355.500 stanovnika i koji se nalazi otprilike 450 kilometara južno od arktičkog kruga, tlo je hladno čak i leti, kada temperature mogu biti i 30 stepeni.
Tamošnje prosečne temperature za januar iznose -50°C, a najniža temperatura ikad izmerena u ovom ruskom gradu je -71 stepen (tačnije, u selu Ojmjakon koje se smatra najhladnijim mestom na Zemlji).
Zbog suvog vazduha i vetra, utisak je kao da ste u pustinji, ali tlo se nikada ne otapa. Grad Jakutsk leži na reci Leni, pa je leti pun komaraca. Luka u gradu redovno se zamrzava, a brodovi ostaju zarobljeni u ledu sve do proleća. Ljudi se tamo pretežno bave stočarstvom i ribolovom.
Poseta najhladnijeg grad na svetu zimi je prava avantura, uverio se Ruhi Ćenet, koji ga je nazvao ledenim paklom. Njega i njegovu saputnicu je prilikom sletanja dočekala temperatura od minus 47 stepeni Celzijusa, a bolna hladnoća nije ih sprečila da provedu sat vremena šetajući smrznutim ulicama.
Čim su izašli iz aviona, počeli su da kašlju i primetili su koliko je teško disati. Taksista koji ih je dovezao do hotela upozorio ih je da samo 15 minuta na tako niskoj temperaturi može izazvati brojne tegobe, poput opasnih promrzlina.
Pa kako ljudi uopšte preživljavaju ovakvu hladnoću? Njihovi domovi su dobro izolovani, opremljeni specijalnim sistemima grejanja, a odeća koja štiti od hladnoće postala je neizostavan deo njihovog života. Da bi se zaštitili od hladnoće, stanovnici Jakutska imaju više izlaznih vrata iz zgrade, kao i tepihe na spoljnim stepenicama jer su ulice zaleđene i klizave.
Automobili su obloženi zaštitnim materijalima, tako da im samo auspusi vire i često se voze unaokolo satima kako bi se izbegli problemi prilikom ponovnog pokretanja. Kada je napolju velika hladnoća, malo ljudi ostaje napolju duže od deset minuta. Ako moraju duže da hodaju, ulaze u banke ili prodavnice da se zagreju i nastave dalje.
"Posle nekog vremena osećate se kao da hodate kroz vatru", zaključili su avanturisti, koji su se vrlo brzo požalili na umor i osećaj kao da im tela probijaju igle. Naučili su da nije mudro skidati rukavice dok hodate jer vas ruke strašno bole, čak i nakon kratkog vremena na hladnoći.
BONUS VIDEO: