Dok Evropa dremucka, Rusija vodi rat. Ne samo u Ukrajini, već i u zemljama na zapadu. Ovi napadi u "sivoj zoni" ciljaju infrastrukturu i kompjuterske baze podataka, vojne objekte, poslovne prostore, disidente i kritičare Kremlja, napisao je Evard Lukas u svojoj najnovijoj analizi.
Prognoze britanskog novinara, stručnjaka na polju bezbednosti i autora nekoliko knjiga, uzdrmale su čitav svet, a neke od njih su se obistinile, poput povratka Trampa u Belu kuću.
Napadi ciljaju infrastrukturu i baze podataka
"Neposredni efekti su troškovi i poremećaji. Arterije za protok podataka i energije - kablovi i gasovodi - bivaju presečeni. Svakodnevne aktivnosti, poput vazdušnog transporta robe, postaju komplikovane: zamislite da još jedan plaćeni ubica pokuša da pošalje bombu poštom. Javne službe prestaju da funkcionišu zbog napada štetnih softvera koji parališu baze podataka. Osetljivi objekti zahtevaju više obezbeđenja, što plaćaju svi građani. Ljudi se osećaju nesigurno. Kristo Grozev iz Bellingcat-a morao je da napusti svoj dom u Beču jer austrijske vlasti nisu mogle da ga zaštite od ruskih ubica. Za druge sa spiska Kremlja, putovanje Evropom je obavijeno pretnjom izručenja Rusiji", napisao je on za Centar za analizu evropske politike (CEPA).
Kako objašnjava, pravi cilj je da se utiče na proces donošenja odluka. Neki će jednostavno prihvatiti "novu normalnost" s većim troškovima, rizicima i neugodnostima. Ipak, što se više toleriše ruski terorizam, to se više osigurava da će se dešavati još gori incidenti.
NATO nije spreman za rat
Širenje straha, nesigurnosti i sumnje takođe ide u korist Kremlju. smatra on. Kako javnost postaje uplašena i ljuta, tako i donosioci odluka reaguju u skladu s tim. Na primer, mogu da se povuku od pomaganja Ukrajini ili suočavanja s Rusijom.
"To dodatno podstiče razjedinjenost. Neke zemlje su hrabrije od drugih ili jasnije uviđaju da ovi napadi ugrožavaju ceo sistem koji nas štiti i održava slobodnim. Njihovi lideri su spremni da odlučno reaguju. Druge zemlje su uplašene ili zbunjene, bojeći se sukoba i eskalacije. Ove podele već vidimo u reakcijama na ruske dronove, rakete i druge upade u vazdušni prostor. Države na prvoj liniji fronta žele da ih obaraju - čak i iznad ruske teritorije ako je potrebno - i postavljaju pitanja kasnije. Ali, čim se intruderi pojave na radarima, telefon zvoni iz Vašingtona: 'Nemojte ništa preduzimati'. Ovo su napadi na članice NATO-a, na koje Alijansa nema odgovor. NATO je konfigurisao svoje snage za rat koji nećemo voditi - barem ne još. Nije spreman za rat koji već sada vodimo. Još gore, Rusija to zna. Mi ne. Tako da može eskalirati nekažnjeno i ostvariti bogatu dobit", napisao je britanski novinar.
Strah od najvećeg napada
Njegova najveća briga je, kako kaže, scenario u kom bi Rusija mogla da pokrene mnogo veći napad ispod praga otvorenog rata na jednog saveznika NATO-a, možda uz pomoć plaćenika ili neregularnih vojnika koji prelaze granicu u baltičkim državama, Poljskoj ili Finskoj.
"Zamislite elektronski rat koji prizemljuje avione i onesposobljava kompjuterske mreže. Zamislite dronove i bombe koji pogađaju ključnu infrastrukturu. Zamislite ubistva političkih i poslovnih lidera... Zemlja koja bi pretrpela takvu kombinaciju napada s pravom bi to videla kao egzistencijalnu pretnju koja zahteva oružani odgovor, ne samo na svojoj teritoriji već i prema izvorima napada unutar Rusije", objasnio je Lukas.
"A šta bi Rusija uradila? Zveketala bi nuklearnim oružjem, preteći da će svaki napad zemalja NATO-a na njenu teritoriju naići na brz i nemilosrdan odgovor. Šta se dešava tada? Teško je zamisliti da bi Nemačka ili Sjedinjene Države dozvolile Litvaniji da udari na rusku bazu specijalnih snaga u Kalinjingradu, ili na aerodrom u Belorusiji, ili da Finska i Estonija napadnu fabrike dronova blizu Sankt Peterburga. Mnogo je lakše zamisliti hitne zahteve za pregovorima, diplomatskim rešenjem, sankcijama. Rečenica 'duboko zabrinuti' često bi se koristila. A, NATO bi se raspao, što bi za Putina predstavljalo ogromnu pobedu. Bliži smo ovom scenariju nego što mislimo", zaključio je britanski stručnjak.
BONUS VIDEO: