Kada je 2020. godine nastupila pandemija, većina zemalja našla se u nestašici ovog ili onog resursa, kao što su, na primer, maske. Međutim, jedna ipak nije. Finska, za razliku od Švedske i Danske, nije zapustila svoja skladišta repro materijala koja su stvarana tokom Hladnog rata i dočekala kao najspremnija od svih.
I to je politika koja je nastavljena i Finska ima reputaciju najspremnije nacije, čak i u slučaju moguće ruske invazije. Finska je zaista neobična zemlja u odnosu na druge u svakom pogledu, sedam puta zaredom su proglašeni za najsrećniju naciju na svetu. Prema finskom filozofu i psihologu Franku Mateli, Finci su najsrećniji jer imaju veoma jak osećaj zajednice i povezanosti, čine dobre stvari drugima i nalaze jasnu svrhu za sebe.
"Najtačnije bi bilo reći da je Finska najmanje nesrećna zemlja na svetu", rekao je Matela. Ova nordijska zemlja je bolja od prosečne svetske nacije u obrazovanju, ravnoteži između posla i privatnog života, kvalitetu održavanja životne sredine, društvenim vezama, bezbednosti i zadovoljstvu životom.
Zaista, i redovni indeks boljeg života OECD- a navodi da 96 odsto Finaca veruje da zna nekoga na koga mogu da se oslone u trenucima kad im je to potrebno. Finci su veoma interesantni i još po nečemu, a to je preduzetništvo. Peter Vesterbak, jedan od kreatora igre "Angry Birds", otkrio je da su Finci narod koji uživa u rešavanju problema. Ali da im je takođe trebalo vremena da steknu osećaj za preduzetništvo.
Ali dvadesetogodišnji trud je dao rezultate i danas je Finska, kao i, na primer, Estonija, jedan od simbola modernog, pre svega tehnološkog preduzetništva. Fincima je ovo zaista potrebno jer postoji jedan suštinski problem u ovoj geopolitičkoj situaciji u kojoj se svet nalazi. Finska se graniči sa Rusijom, a poznato je da je tokom Drugog svetskog rata imala težak rat sa svojim susedom, a s obzirom na trenutne okolnosti, niko ne može isključiti mogućnost da se takav sukob ponovi. Iako je u ovoj situaciji Finska uspela da uđe u NATO, a da Rusija nije preduzela bilo kakve ozbiljne korake u tom pogledu.
Ali ipak - ko želi da ulaže u zemlju koja je pod stalnom pretnjom od napada suseda? I to pitanje je sada osnovni problem za Finsku. Ova država, a nije samo ta, mora da ubedi svakog investitora da će mu se investicija isplatiti bez obzira na stalne tenzije. Kako se navodi u izveštaju američkog Stejt departmenta, ruski rat protiv Ukrajine uticao je na finsku ekonomsku aktivnost i inflaciju kroz veće cene energenata i roba, poremećaj međunarodne trgovine i slabije poverenje u ekonomiju.
Finska carina izveštava da je vrednost finskog izvoza robe u Rusiju i centralnu Aziju bila 1,2 milijarde evra u 2023. godini, što je pad od 50,5 odsto u odnosu na 2022. Ukupni ekonomski efekti rata na privatni sektor ostali su relativno mali pošto su kompanije zamenile ruske tržište sa drugim tržištima. Ono što čini napor Finske da ubedi investitore da su njihove investicije u toj zemlji bezbedne jeste snažna odbrana. I tu je Finska zaista napredna. Sa arsenalom od 700 haubica, 700 teških minobacača i 100 višecevnih raketnih bacača, Finska ima najveću artiljerijsku sposobnost u zapadnoj Evropi. Spremnost stanovništva da brani zemlju od nadmoćnijeg neprijatelja je 83 odsto, što je jedna od najviših stopa u Evropi.
Finska nema sekundarne ili paravojne organizacije kao što je teritorijalna odbrana, ali ima, pored oružanih snaga, četiri ministarstva, razne vladine agencije, državne kompanije i sve vrste odbora i savetodavnih tela. Ali, kako piše u analizi Politika, spremnost je ono što je najimpresivnije u ovom sveobuhvatnom pristupu jer uključuje svaki deo društva i, za razliku od vojske, ne oslanja se na striktnu komandu i kontrolu. Vlade moraju angažovati privatni sektor i civilno društvo; treba da obrazuju, ubeđuju, uvode i planiraju.
"Najveći izazov uvek je komanda i kontrola. Finski model je da imate ministarstva koja se bave pitanjima u svojim oblastima, ali problem je što pretnje retko pogađaju samo jednu oblast", rekao je Peka Toveri, penzionisani general-major finskih odbrambenih snaga, sada član Evropskog parlamenta. Osposobljavanje strateških rezervi zemlje da rade, na primer, uključuje zakonodavstvo, Nacionalnu agenciju za vanredne situacije, savetodavne sastanke, kao i kompanije sa proizvodima u nacionalnim rezervama.
Međutim, ne ide sve ni tako lako: kada je vlada naredila otvaranje zaliha tokom COVID-19, pronašla je, između ostalog, maske za lice sa rokom trajanja do 2012. godine. Kao primer gotovo savršeno postavljene "totalne obrane" navodi se Švedska. Tokom Hladnog rata, ta zemlja je proglasila 11.000 kompanija ključnim za privredu. Vlada je zadržala posebne aranžmane sa ovim kompanijama, omogućavajući im da nastave sa radom čak i u slučaju invazije.
Poruka je bila jasna: "Možda imate ogromnu vojsku, ali naše društvo i ekonomija će se nastaviti bez obzira na sve." I to je bila ubedljiva poruka. Uprkos ogromnoj sovjetskoj pretnji, švedska privreda je napredovala, čak je cvetala. Danas postoje pretnje drugačije prirode. Pre izvesnog vremena videli smo vest o planiranom atentatu na Armina Papergera, šefa nemačkog proizvođača oružja Rheinmetall. Investitori prate takve vesti, kao i vesti o sposobnosti zemlje da otkloni takvu pretnju.
BONUS VIDEO: