Zbog rastućih tenzija i pretnji u odnosima Rusije i NATO-a, neke evropske zemlje se spremaju za izbijanje mogućeg šireg sukoba. Građani se na nimalo suptilne načine upozoravaju da živimo u nesigurnim vremenima i daju im se preporuke šta da rade u slučaju raznih opasnosti, od kojih je jedna iznenadni vojni napad.
Na primer, Nemačka razvija aplikaciju koja će pomoći ljudima da lociraju najbliži bunker u slučaju napada. Švedska je podelila brošuru od 32 stranice pod naslovom "Ako dođe do krize ili rata". Pola miliona Finaca je već preuzelo vodič za pripravnost u vanrednim situacijama.
Norveška uprava za civilnu zaštitu takođe je podelila sličnu knjižicu u 2,6 miliona domaćinstava u zemlji. Građanima se savetuje da imaju zalihe hrane koja se ne kvari najmanje nedelju dana i zalihe osnovnih lekova, uključujući tablete joda u slučaju nuklearnog incidenta, i da imaju spremne zalihu gotovine kod kuće.
Dnevnik.hr prenosi izjave Hrvata o stanju u Danskoj, koja je, kako navodi, digitalnom poštom krajem avgusta poslala svim građanima uputstva kako da se pripreme za kriznu situaciju ili rat. Krizna situacija takođe uključuje ekstremne vremenske prilike i sajber napade koji mogu izazvati prekide u snabdevanju. Čitalac je poslao brošuru da svako domaćinstvo prvo treba da obezbedi zalihe vode, tri litra po osobi dnevno. Takođe im se savetuje da obezbede zalihe gotove hrane za tri dana (konzerve) i lekove, uključujući tablete joda i komplet prve pomoći. Trebalo bi da imaju i toalet papir, sveće, ćebad, baterije i određenu sumu novca. Takođe se preporučuje radio na baterije...
"Nakon što sam pročitao, prokomentarisao sam sa svojom verenicom, koja je iz Ukrajine, da možda prave paniku bez razloga među građanima. Ali onda je napomenula da u Ukrajini niko nije očekivao da će doći do rata, a onda je nastala panika, jer su dočekani potpuno nespremni. Naš zaključak je na kraju bio da Danska zaista, kao i uvek, ništa ne prepušta slučaju", rekao je ovaj Hrvat koji poslednjih deset godina živi u drugom po veličini gradu u Danskoj.
Kako ima svoju kompaniju za čišćenje, ima dobar uvid i u danska domaćinstva.
"Već nekoliko dana nakon dobijanja instrukcija u slučaju rata ili krize, primetili smo da su mnogi već reagovali po njima. Na zalihama je bilo tačno preporučenih litara vode po osobi, raznih konzervi i drugih potrepština", rekao je on.
Razgovori o ratu sa klijentima za njega su, kaže, neizbežna tema jer ima petoro zaposlenih iz Ukrajine i žele da se informišu o trenutnoj situaciji. Međutim, u danskom društvu nema opšte zabrinutosti jer smatraju da njihova zemlja ništa ne prepušta slučaju, zaključuje on.
Ruski predsednik Vladimir Putin više puta je upozorio da će Rusija biti primorana da odgovori ukoliko se Zapad uključi direktno u sukobu u Ukrajini.
"Direktno učešće zemalja Zapada u sukobu u Ukrajini menja njegovu suštinu i Rusija će biti prinuđena da donese odluke na osnovu tako stvorenih pretnji", izjavio je jednom prilikom ruski predsednik Vladimir Putin.
''To će značiti da su zemlje NATO, SAD i evropske zemlje u ratu s Rusijom. A ako bude tako, onda ćemo, imajući u vidu promenjenu prirodu sukoba, doneti odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje budu stvorene'', dodao je pon tada.
Podsetimo, krajem novembra Rusija je balističkom raketom "Orešnik" napala grad Dnjepar u centralnoj Ukrajini.
"Ruski udar na Ukrajinu usledio je kao odgovor na ukrajinske udare na rusku teritoriju američkim i britanskim projektilima ranije ove nedelje", rekao je Putin tokom televizijskog obraćanja širom zemlje.
BONUS VIDEO:
(Dnevnik.hr/MONDO/Nevena Davidović)