Vlada nemačkog kancelara Olafa Šolca zvanično je pala 16. decembra, ali je još od otpuštanja ministra finansija Kristijana Lindnera prošlog meseca bilo jasno da Nemačkoj predstoje vanredni izbori.
Nakon što je parlament izglasao nepoverenje Šolcu otvoren je put za održavanje vanrednih izbora u februaru 2025. godine koji bi trebalo da izvedu Nemačku iz političke krize. U analizama razloga pada vlade često se spominje rat u Ukrajini i nesuglasice oko budžeta, ali je nemoguće izbeći raspravu o ekonomskoj krizi, posebno u teškoj industriji.
Urednik ekonomije u listu Danas Miloš Obradović je istakao da nemačko ekonomsko posrnuće vuče korene još iz perioda pre pandemije kovida-19, kada je počelo usporavanje. Kasnije je usledio veliki šok u vidu prekida lanaca snabdevanja, ali Obradović napominje da Šolcova vlada, verovatno jeste pravila greške.
"Došli su na čelo Nemačke u trenutku, dve godine posle pandemije, koja je predstavljala neki presek za evropsku, svetsku, ali pre svega evropsku i posebno nemačku ekonomiju. Nemačka industrija krenula je sa blagim usporavanjem čak i pre pandemije, pa je onda došlo zatvaranje koje je dovelo do velikog šoka za ekonomiju i za industriju, pa se tu spojilo nekoliko faktora koji su baš negativno uticali. Ne znam ako se sećate, prekida u lancu snabdevanja. Znači dobavljači sa Dalekog istoka, iz Kine, nisu mogli zbog pandemije da šalju proizvode, krize sa nabavkom mikročipova i gomila automobila koji su stajali, čekali da se završe, da se ugrade, da mogu da idu u prodaju", objasnio je sagovornik ono što je prethodilo ovoj krizi.
Kada je izbio rat u Ukrajini Nemačka je doživela energetski šok, pošto se oslanjala na jeftine energente iz Rusije. Obradović ističe da je se u poslednje dve godine nemačka industrija odvaja od jeftinog gasa i nafte, ali je rezultat cenovno nekonkurentna ekonomija u globalnim okvirima, pre svega u poređenju sa američkom i kineskom.
"Nemačka je bila poznata po autoindustriji, bili su verovatno najbolji, najefikasniji, najpoznatiji proizvođači automobila sa unutrašnjim sagorevanjem. To je bio neki standard kvaliteta. U međuvremenu, ta Zelena agenda i prelazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem na električne automobile je nekako izbio najveću kartu nemačke ekonomije, izbio je iz ruku. Očigledno su bili nespremni na prilagođavanja, za razliku, recimo, od Kine i Amerike", kazao je novinar.
Nemačka se slabo snašla u tranziciji na električna vozila
On smatra da se Nemačka nije dobro snašla u tranziciji na električna vozila, bez obzira na to što je imala dosta vremena da se pripremi.
"Imamo dva najveća proizvođača električnih automobila na svetu trenutno, američki Tesla i kineski BYD. Kinezi kontrolišu apsolutno proizvodnju baterija i ne samo baterija, već i ceo lanac od sirovina do baterija, a baterija je ubedljivo najvažniji deo automobila na električni pogon. Tu su se Nemci našli nespremni. Ne može se reći zatečeni, to se najavljuje već, verovatno, deceniju i više. Evropska unija donela je propise i direktive za Zelenu agendu, ali prosto nisu uspeli da odgovore na konkurenciju i na izazove", rekao je Obradović.
Ekonomija je u centru kratke ali intenzivne predizborne kampanje, pa tako favorit za sledećeg kancelara Fridrih Merc iz stranke Demohrišćanska unija (CDU) priča kako ona treba da se oslobodi, da se smanji porez na dohodak, da se snizi porez kompanijama za 25 odsto. CDU takođe obećava da penzije neće biti smanjene, a da penzioneri koji žele dodatno da rade mogu da zarade 2.000 evra bez oporezivanja.
Obradoviću ove predložene mere zvuče logično i podseća da je nešto od toga pomenuo i bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi u svom izveštaju o konkurentnosti ekonomije Evropske unije od pre dva meseca.
"Nekako je opšte mesto da je evropska, birokratija, tj. ekonomija suviše preregulisana, preopterećena porezima i svim ostalim dažbinama i opterećenjima u odnosu, posebno na glavne konkurente Ameriku i Kinu, jer je Evropska unija i dalje svetska ekonomska sila. I on je to isto nekako preporučio, to oslobađanje, da bi se oslobodile inovacije, s obzirom na to da je Evropska unija tu zaista i zaostaje. Recimo, baš on je primetio da su najveći ulagači u inovacije u Evropi autoindustrija i hemijska industrija, dok su u Americi to tehnološke kompanije, a verovatno i u Kini. Tako da imaju taj problem, recimo svaka treća kompanija, to je start-up koji se vodi kao jednorog, koji vredi više od milijardu evra, odlazi iz Evropske unije, pošto traži bolju klimu, bolje uslove i odlazi uglavnom u Ameriku. I to je potrebno i Nemačkoj", kaže Obradović.
Demografski problemi
Kao drugi, možda i najveći problem on ističe demografiju, što je slučaj sa celom EU. Po njemu to starenje stanovništva se najbolje vidi po masovnoj imigraciji i stalnim pozivima za kvalifikovanom radnom snagom.
"Otud pretpostavljam i taj predlog da se pozovu penzioneri da počnu da rade. Rekao bih, ako se smanje porezi, smanje se dažbine, to znači manje javne potrošnje, što znači pad standarda za neke grupe stanovništva. I naravno, ako ste penzioner, vi morate da radite i to znači slabiji kvalitet života, nego kada niste morali da radite", kaže Obradović.
(Euronews/MONDO/Ivana Vlajković)