Indonežanski vulkan Tambora je 1815. godine imao najsnažniju vulkansku erupciju u zabeleženoj istoriji. Ta erupcija je promenila lice Zemlje, izazvala globalno zahlađenje i niz drugih posledica koje su značajno uticale na čovečanstvo. Međutim, dva veka nakon erupcije, naučnici su počeli da upozoravaju da bi svet mogao da doživi sličan događaj mnogo ranije nego što mislimo.
Erupcija Tambore izbacila je u atmosferu ogromne količine sumpor-dioksida (SO₂), gasa koji je stvorio aerosolne čestice u stratosferi, reflektujući sunčeve zrake i smanjujući temperature na globalnom nivou. Nakon toga, usledila je "Godina bez leta" - 1816. godina, obeležena hladnim i suvim uslovima. Ljudi su umirali od gladi i bolesti, usevi su propadali, a pandemija kolere počela je da se širi svetom, piše CNN.
"Ovo nije bila samo lokalna katastrofa, već događaj sa globalnim posledicama", ističe Alan Robok, profesor klimatologije na Univerzitetu Rutgers. Takođe je istakao da je Tambora smanjila prosečne globalne temperature za najmanje 1 °C, dok su neki delovi sveta, poput Evrope, zabeležili drastične padove od nekoliko stepeni.
Kažu da je ova snažna erupcija uticala i na kulturu. Tako je Meri Šeli, izbegavajući neobično hladno leto 1816. godine u Švajcarskoj, napisala jedno od najpoznatijih književnih dela, roman Frankenštajn. Profesor klimatologije sa Univerziteta u Ženevi Markus Štofel tvrdi da dokazi sugerišu da postoji šansa 1:6 da se ovakva prirodna katastrofa ponovi u ovom veku. Ipak, dodaje da je ovoga puta svet suočen i sa klimatskim promenama.
"Svet je sada mnogo nestabilniji. Efekat buduće erupcije mogao bi biti još gori od onoga što smo videli 1815. godine", upozorava Majkl Rampino, profesor na NYU. Tomas Obri, naučnik sa Univerziteta Ekseter, objašnjava da je jedan od ključnih faktora zagrevanje atmosfere, koje može povećati efekat hlađenja vulkanskih aerosola. Čestice aerosola u toplijoj atmosferi se brže raspršuju i efikasnije reflektuju sunčevu svetlost. Iako bi to privremeno snizilo temperature, posledice bi bile katastrofalne.
Globalno hlađenje, smanjenje sunčeve svetlosti i promene u obrascima padavina mogli bi da imaju ozbiljan uticaj na ključne regione za proizvodnju hrane kao što su SAD, Kina i Rusija. Prema analizi osiguravajućeg društva, ekonomski gubici u prvoj godini nakon velike vulkanske erupcije mogli bi da premaše 3,6 biliona dolara.
"Ako pogledamo određene regione, uticaj bi mogao biti znatno veći od globalnog proseka od 1 °C", ističe Mej Čim, naučnica sa Univerziteta u Kembridžu. Istorijski primeri, kao što je erupcija Okmok na Aljasci 43. pne. pne, pokazuju da bi delovi sveta mogli da dožive padove temperature od čak 7 °C, što bi ozbiljno ugrozilo bezbednost hrane i izazvalo političke tenzije.
Naučnici smatraju da je u ovakvim situacijama ključna priprema, s obzirom da se takve pojave ne mogu sprečiti. Neophodno je pripremiti se za najgori mogući scenario, napraviti plan evakuacije i testirati otpornost infrastrukture, ističu naučnici.
"Čovečanstvo nema plan. Tek počinjemo da shvatamo šta bi se moglo dogoditi", ističe Stofel. Područja pod posebnim nadzorom uključuju Indoneziju, jednu od vulkanski najaktivnijih regija na svetu, i Jelouston u SAD, koji nije doživeo ogromnu erupciju stotinama hiljada godina. Međutim, predviđanje tačnog vremena i mesta sledeće erupcije ostaje nemoguća.
BONUS VIDEO: