Najveće ostrvo na svetu pokriveno je ledom koji krije velika mineralna bogatstva. Ali, Donald Tramp nije samo zbog toga zainteresovan za Grenland. To ostrvo ima poseban geostrateški značaj jer se nalazi između Evrope, Severne Amerike i Arktika.
Šta tačno Tramp želi da kupi? Tri četvrtine Grenlanda pokriva stalni led koji doseže debljinu od hiljadu i više metara. Sa oko 57.000 stanovnika, Grenland je najmanje naseljena oblast na svetu. Sva energija koja se proizvodi tamo dolazi iz obnovljivih izvora.
Ako Grenland posmatramo iz ugla rudnog bogatstva, uz to se obavezno ističe da je on politički stabilan i da stanovništvo nema ništa protiv istraživanja i eksploatacije podzemnih nalazišta. Ti faktori garantuju nizak investicioni rizik. Lokalna zajednica insistira samo na zaštiti prirode i zdravlja što je prihvatljiva stavka u odnosu na moguću dobit. Jer, klimatske promene i globalno otopljavanje rade u korist investitora. Jednostavno, led se povlači i ostavlja prostor za lakša istraživanja i potencijalnu eksploataciju. Osim evropskih i američkih kompanija, zainteresovanost za istraživanja na Grenlandu su iskazali i Rusi i Kinezi.
Ipak, ono što je manje poznato jeste da je Amerika u dva navrata do sada već pokušala da kupi Grenland. Prvi pokušaj datira iz 1867. godine. Tada je u Vašingtonu pokrenuta inicijativa za kupovinu Grenlanda i Islanda. Glavnu reč vodio je senator Robert Voker koji je za sebe isticao da je imperijalista. Njegovo ime vezano je za aneksiju Teksasa i kupovinu Aljaske, a predlagao je da Amerika zauzme ceo Meksiko. On je u leto 1867. godine nagovorio Vilijema Suvarda, državnog sekretara, da zatraži od Danske da proda Island i Grenland. Posao je propao zbog protivnika toj ideji u Vašingtonu.
Sledeća američka ponuda usledila je 1946. godine. Vašington je tada Danskoj ponudio da za 100 miliona dolara otkupi Grenland i Island. Vlada u Kopenhagenu je sa gnušanjem odbacila i tu ponudu. Ipak, Danska je 1950. godine dozvolila Americi da formira više vojnih baza. Amerika je tokom šezdesetih godina prošlog veka u dubini leda izbušila tunele i spremala se da tajno postavi nuklearne projektile. Čak je instaliran i jedan atomski reaktor koji je obezbeđivao struju i grejanje. Ipak, taj projekat je zaustavljen 1966. godine. Ostao je da radi aerodrom Tule koji je mogao da primi strateške bombardere B-52. On je operativan i danas.
Ako bi novoizabrani predsednik zaista bio odlučan da kontroliše najveće ostrvo na svetu, mogao bi pokušati da ga kupi ukoliko autonomna teritorija proglasi nezavisnost od Danske. Takođe bi mogao razmotriti opciju da Grenland postane teritorija SAD-a slična Portoriku ili da ga uključi u sporazum poput onog koji SAD ima sa Mikronezijom i Maršalskim ostrvima, gde američka vojska ima neograničen pristup u zamenu za odbrambenu i finansijsku pomoć.
"Postoji mnogo različitih modela administracije pod Ministarstvom unutrašnjih poslova. Nije sve jednoobrazno, i već imamo presedane za različite opcije", rekao je Aleks Grej, bivši šef osoblja Saveta za nacionalnu bezbednost tokom Trampove prve administracije.
Ako ne može da kupi Grenland, Tramp bi mogao pokušati da postavi više vojnih baza kako bi nadzirao Rusiju i Kinu. Međutim, sve to zavisi od saglasnosti stanovnika Grenlanda, koji možda neće podržati takve planove, piše Politiko.
Kupi ga
Ljudi iz Trampovog okruženja počinju ozbiljno da razmatraju pregovore koji bi mogli dovesti do toga da ostrvo postane američka teritorija. Grej je naveo da bi to bio deo šire strategije za preusmeravanje američke spoljne politike ka zapadnoj hemisferi, dok Rusija i Kina pokazuju interes za region.
"Ne mislim da je nemoguće da se ostvari direktna kupovina", rekao je Grej, ističući istorijski primer kupovine ostrva Sent Kroj od strane Danske u 17. veku, koji je kasnije SAD kupio kao deo sporazuma 1916. godine, a sada je deo Devičanskih ostrva.
Ipak, mnogi stanovnici Grenlanda izražavaju sumnje u vezi sa time da li bi želeli da postanu deo SAD-a. Premijer Grenlanda, koji se zalaže za nezavisnost od Danske u narednoj deceniji, izjavio je da Grenland "nije na prodaju i nikada neće biti na prodaju".
Uzmi ga
Tramp je rekao i da ne isključuje mogućnost vojne invazije, a to bi izazvalo uzbunu širom sveta.
"To bi bilo poput primene taktike Sadama Huseina i Vladimira Putina. Ova retorika od strane Trampa je zabrinjavajuća, jer je on budući predsednik SAD, a njegove reči same po sebi imaju posledice po međunarodne odnose", rekao je Brajan Finuken, bivši pravni savetnik u Stejt departmentu pod trojicom predsednika.
Dogovorite se
Ako bi Grenland stekao nezavisnost, SAD bi mogle da pregovaraju o dogovoru sličnom Sporazumima o slobodnom udruživanju (COFA) koje imaju sa Mikronezijom, Maršalskim ostrvima i Palauom. Ovi sporazumi omogućavaju ekskluzivan vojni pristup SAD-a i pravo da odlučuju koje druge nacije mogu rasporediti trupe na toj teritoriji.
Vojni i strateški interesiTakav dogovor bi omogućio Pentagonu veće prisustvo u regionu i suprotstavio se kineskom pristupu arktičkim brodskim rutama dok se polarni led topi, kao i ruskim vazdušnim i pomorskim bazama na obližnjem Kolskom poluostrvu.
Jedan od glavnih izazova su ogromni ekonomski potencijali Grenlanda. Ispod otopljenog arktičkog leda nalaze se minerali i ugljovodonici vredni milijarde dolara. Osim toga, međunarodni zakoni čine kupovinu ili prodaju teritorija tabu temom, ako ne i direktno ilegalnim.
"Ako se ovakav potez ne prizna kao validan i legitiman na međunarodnom nivou, to može izazvati brojne komplikacije", rekao je Skot Anderson, bivši pravni savetnik Stejt departmenta.
Kontrola kroz baze
Ako ne uspe da kupi Grenland ili postigne dogovor o saradnji, Tramp bi mogao razmotriti proširenje postojećih američkih vojnih baza. Na primer, baza Pitufik na severozapadu Grenlanda već ima sisteme ranog upozoravanja, a dodatni senzori mogli bi popuniti praznine u nadzoru nad delovima Atlantskog i Arktičkog okeana.
"Grenland koji je podložan pritiscima Rusije ili Kine nije u interesu ni Danske ni SAD-a", rekao je Grej, dodajući da bi ovakav potez imao i stratešku važnost, preneo je Politiko.
BONUS VIDEO: