Od rekreativaca do olimpijaca, svaki sportista ima granicu - laktatni prag, posle kog trčanje postaje izrazito bolno i iscrpljujuće. Međutim, ultramaratonac iz Kalifornije Din Karnazes prkosi svim pravilima: tokom karijere nije osetio grčeve u mišićima, čak ni na trkama dužim od 160 kilometara.
U ekstremnim naporima, granica između fizičkog sloma i mentalne izdržljivosti postaje gotovo nevidljiva. Taj trenutak, kada telo šalje jasne signale da više ne može, a um odbija da stane, ključan je za razumevanje ultramaratonskog iskustva. Karnazes nam otkriva šta se tada dešava unutar svesti:
Kako izgleda trenutak u kojem telo jasno poručuje da je dostiglo krajnju granicu, ali ipak odlučujete da nastavite dalje?
"Kako telo postaje sve iscrpljenije, um počinje da šalje signale da treba stati. Ali ukoliko ne staneš i nastaviš dalje, unutar uma započinje svojevrsna borba. Um pokušava da zadrži kontrolu nad situacijom, ali u jednom trenutku ti zaštitni mehanizmi samoodržanja počinju da gube snagu i njihova kontrola popušta", navodi Din Karnazes u razgovoru za MONDO i nastavlja:
"Tada dolazi do rastvaranja ega. Taj proces postupnog "raz-egljenja“ nalik je duhovnom buđenju, jer iznenada više nisi svestan samog sebe. Krećeš se poput anđela koji lebdi, poput duha - nema bola, nema straha, nema vezanosti za materijalni svet. Ostaje samo čisto blaženstvo. To je najbliže smrti što čovek može da doživi, a da je i dalje živ", otkriva on.
Dugotrajni fizički napor ne menja samo telo, već i način na koji čovek doživljava sebe i svet oko sebe. Tada dolazi do gubitka uobičajene percepcije sopstvenog identiteta, a trčanje prerasta u iskustvo koje mnogi opisuju kao duhovno.
"Ljudsko telo je sposobno za neverovatne podvige"
Kada trka traje satima, pa i danima, osnovni pojmovi poput vremena, distance i prostora prestaju da imaju isto značenje. Um ulazi u stanje pojačane percepcije, u kojem granice realnosti postaju fluidne.
Kako biste opisali izmenjeno stanje svesti i osećaj "odvajanja od tela" tokom trčanja?
"Ljudsko telo je sposobno za neverovatne podvige ukoliko uspemo da se sklonimo s puta sopstvenim, samonametnutim ograničenjima. Većina naših granica postoji isključivo u našem umu. Trčanje u trajanju od 24 ili 48 sati zahteva prevazilaženje tog unutrašnjeg glasa skepticizma, a to se postiže prihvatanjem bola, a ne borbom protiv njega. Kada se dostigne to stanje prihvatanja, svakodnevna realnost biva prevaziđena i ulazi se u sferu čistog duha. U tom višem stanju svesti telesni osećaji više nisu prisutni. Ono je nalik budnom stanju potpune nesvesnosti. Stari Grci su to stanje nazivali ἀποθέωσις - apoteoza", navodi Karnazes.
Kako se tokom ultramaratona menjaju vaša percepcija vremena i prostora, i da li ste ikada doživeli halucinacije?
"Tokom ultramaratona čula postaju izuzetno izoštrena. U početku je to reakcija na bol. Međutim, ukoliko se bol prevaziđe, um se oslobađa suvišnih misli i percepcija postaje znatno preciznija. Celokupan mentalni okvir se tada menja, a svest biva preobražena. Vreme, distanca i prostor dobijaju potpuno drugačiju dimenziju. Stvarnost se radikalno razlikuje od uobičajenog, transakcionog postojanja. U tim stanjima nije neuobičajeno da se jave halucinacije. Dešavalo mi se i da sam sebe sagledavam iz perspektive van sopstvenog tela - takozvano iskustvo izlaska iz tela", otkriva on.
Ključ, kako tvrdi, leži u spremnosti da se čovek suoči sa sopstvenim strahovima i napusti zonu komfora.
Da li smatrate da svako može da pomeri granice na ovaj način?
"Verujem da svaki čovek ima potencijal da prevaziđe svakodnevno i obično, ukoliko pokuša da dosegne izuzetno. Smatram da su mnogi ljudi ograničeni strahom od nepoznatog. Napuštanje sigurnosti poznatog okruženja može biti zastrašujuće. Oslobađanje kontrole i prepuštanje nečemu što prevazilazi sopstveno razumevanje nije za plašljive. Svi ljudi su sposobni za to, ali nemaju svi dovoljno smelosti da se upuste na takav put", kaže on.
Koji je najvažniji uvid koji ste stekli o izdržljivosti tokom svoje karijere?
"Trčanjem u trajanju od 24 sata postiže se ono za šta je monahu potrebno dva meseca tihe meditacije. Kada se um utiša, postaje moguće istinsko učenje. U proročištu u Delfima stoji Γνῶθι σεαυτόν - Spoznaj samog sebe.
"Jedini način da jasno sagledamo sebe jeste da sebe posmatramo iz daljine. Ultra-izdržljivi poduhvati pružaju upravo taj prostor – prostor za samospoznaju i lični rast", zaključio je Din.
Karnazes je učestvovao u nekim od najizazovnijih maratona na planeti do Južnog pola na temperaturama od minus 25 stepeni Celzijusa, do legendarnog Maratona peska (Marathon des Sables) kao i Badwater 135 - ultramaraton koji se održava u Dolini smrti u Kaliforniji.
Reč je o trci dugoj 217 kilometara, koja se odvija u uslovima ekstremnih vrućina, gde temperature prelaze 50 stepeni Celzijusa. Svake godine samo 100 trkača dobije priliku da učestvuje, a trka se često opisuje kao "najbrutalnija pešačka trka na planeti".
Iako njegovi poduhvati deluju nadljudski, Karnazes duboko veruje da potencijal za ovakva iskustva postoji u svakom čoveku. Granice, tvrdi on, najčešće nisu telesne, već mentalne, a najveća prepreka je strah od nepoznatog i gubitka kontrole.
BONUS VIDEO:
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.
(Mondo)