Ruska ekonomija je tokom poslednje dve godine funkcionisala pod konstantnim pritiskom, balansirajući na ivici recesije, na šta su upozoravali čak i najviši državni ekonomski autoriteti.
Među njima su Elvira Nabiulina, guvernerka Narodne banke Rusije, i Maksim Oreškin, zadužen za ekonomiju u predsedničkoj administraciji Vladimira Putina. Njihova upozorenja ukazivala su na duboke strukturne slabosti koje su dodatno pojačane sankcijama i ratnim troškovima.
Pad nafte kao ključni fiskalni udar
Nafta, kao tradicionalni stub ruskih javnih finansija, pokazala se kao sve nepouzdaniji oslonac. Pad cena i izvoza energenata, koji se očekuje i tokom 2026. godine, direktno povećava budžetski deficit, smanjuje prostor za socijalna davanja i otežava finansiranje ratnih i infrastrukturnih planova države. U takvim okolnostima, ruski budžet postaje izrazito osetljiv na spoljne šokove.
Zlato kao neočekivani amortizer
Paralelno sa energetskim problemima, došlo je do obrta koji je značajno promenio finansijsku sliku Rusije. Nagli rast cena zlata postao je ključni stabilizacioni faktor. Tokom 2025. godine cena zlata porasla je za 65 odsto, dok je početkom 2026. godine premašila 4.700 dolara po unci, uz procene da bi mogla dostići i 5.000 dolara.
216 milijardi dolara protiv zapadnih sankcija
Zahvaljujući velikim državnim rezervama plemenitih metala, Rusija je na rastu cene zlata ostvarila prihod od oko 216 milijardi dolara. Taj iznos je praktično neutralisao vrednost ruskih finansijskih sredstava zamrznutih na Zapadu, čime je Moskva privremeno ublažila jedan od najtežih efekata sankcionog režima.
Ovakav razvoj događaja potvrđuje dugoročnu strategiju dedolarizacije i diverzifikacije deviznih rezervi koju Rusija sprovodi godinama. U uslovima ograničenog pristupa međunarodnim tržištima kapitala, fizička aktiva poput zlata ponovo se pokazuje kao sigurno utočište i važan instrument ekonomske otpornosti.
Iako zlato trenutno ublažava fiskalne pritiske, ono ne rešava strukturne probleme ruske ekonomije. Zavisnost od sirovina, slaba diversifikacija industrije i ograničen pristup savremenim tehnologijama ostaju ključni izazovi. Rast cena zlata može kupiti vreme, ali ne može zameniti sistemske reforme.
Ruska ekonomija danas se nalazi u paradoksalnoj situaciji: s jedne strane suočena je sa padom ključnih izvoznih prihoda i rastućim rashodima, dok je s druge strane zlato sprečilo finansijski potop. Koliko će taj balans potrajati zavisiće od kretanja na tržištu plemenitih metala, ali i od geopolitičkih odnosa i sposobnosti Rusije da prilagodi svoj ekonomski model novoj globalnoj realnosti.
BONUS VIDEO:
(Telegraf/Mondo)