Prema rečima meteorološkog stručnjaka portala Meteo-News Mihaela Ajhmana, trenutna površina morskog leda je "rekordno niska" u poređenju sa periodom od 1981. do 2010. godine. Istovremeno, odstupanje od višegodišnjeg proseka veće je nego ikada ranije. Pad je naročito uočljiv kada se uporedi maksimalna godišnja površina leda: prethodna 2025. godina beleži apsolutni negativni rekord.
Ni situacija na Antarktiku nije ništa bolja. Maksimalna površina morskog leda u 2023. i 2024. bila je ispod proseka, a 2025. godine dostigla je treću najnižu vrednost od početka merenja 1979. godine. Posmatrano na globalnom nivou, ukupna površina morskog leda u 2025. takođe je treća najniža otkako postoje zvanična merenja.
Klima se menja brže nego što su predviđali najveći pesimisti
Ovi podaci jasno pokazuju da seklima menja brže nego što su predviđale čak i najpesimističnije prognoze. Iako postoje kratkoročne oscilacije uslovljene vremenskim prilikama, dugoročni trend ukazuje na jasnu i strukturnu promenu.
Posebnu težinu ovom negativnom rekordu daje činjenica da se poređenja vrše sa periodima koji su već bili iznad predindustrijskog temperaturnog nivoa. Maksimalna količina morskog leda klimatski je značajnija od letnjeg minimuma, jer pokazuje koliko leda sistem još uvek može da regeneriše.
Zašto je važan led na Arktiku
Arktički morski led ima ključnu ulogu kao klimatski regulator: on reflektuje sunčevu svetlost, dok otvoreno more apsorbuje toplotu. Manje leda znači brže zagrevanje.
Time se smanjuje temperaturna razlika između polova i srednjih geografskih širina, što slabi mlaznu struju - snažan vazdušni tok na velikim visinama koji ima presudan uticaj na vremenske prilike. Jedna od mogućih posledica su češći i dugotrajniji toplotni talasi, uključujući i one u Evropi i Švajcarskoj.
(Blick.ch/MONDO)
BONUS VIDEO: