Evropa je u ponedeljak poslala jasnu poruku Donaldu Trampu: neće učestvovati u obezbeđivanju Ormuskog moreuza. Ministri spoljnih poslova 27 zemalja članica okupili su se u Briselu kako bi razgovarali o pozivu američkog predsednika evropskim zemljama da pomognu u obezbeđivanju ključnog plovnog puta, koji je Iran blokirao kao odgovor na vazdušne napade SAD i Izraela.
Nakon višečasovnih razgovora iza zatvorenih vrata, evropske diplomate su odbacile ideju o proširenju pomorske misije EU "Aspides" i zaključile da je to američki problem koji Vašington mora sam da reši, piše Politiko.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas izjavila je nakon sastanka da, iako postoji "jasna želja" za jačanjem pomorske misije EU na Bliskom istoku, "nije postojala volja za promenom mandata" kako bi se ratni brodovi poslali u moreuz.
"Evropa nema interesa za beskrajan rat. Ovo nije evropski rat, ali su evropski interesi direktno ugroženi. Države članice nisu pokazale volju da prošire mandat na Ormuski moreuz. Niko ne želi aktivno da uđe u ovaj rat", rekla je Kalas.
Trampov pritisak i razočaranje
Tramp je tokom vikenda za "Fajnenšel tajms" izjavio da bi bilo "veoma loše za budućnost NATO-a" ako evropske zemlje ne bi odgovorile na njegov poziv. On je na društvenim mrežama objavio da je u kontaktu sa sedam zemalja oko obezbeđivanja moreuza, ali nije naveo o kojim zemljama se radi.
On je u ponedeljak novinarima rekao da je uveren da će Francuska pomoći Sjedinjenim Državama. "Mislim da hoće. Razgovarao sam sa njim juče", rekao je američki predsednik, misleći na svog francuskog kolegu Emanuela Makrona. Ali je dodao da "nije zadovoljan" odgovorom Velike Britanije i da je "veoma iznenađen" nakon što je premijer Kir Starmer rekao da neće biti uvučen u "širi rat" zbog Irana.
Iako je Tramp insistirao na tome da Americi "niko ne treba" i da su "najjača nacija na svetu", njegov zahtev je bio test solidarnosti u trenutku kada iranska blokada moreuza podiže cene nafte. "Godinama govorim da ih neće biti ako nam ikada budu potrebni", rekao je američki predsednik.
Oštre poruke iz Berlina i Luksemburga
"Amerikanci su, zajedno sa Izraelcima, izabrali ovaj put", rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus, dodajući da je glavna odgovornost Nemačke odbrana teritorija NATO-a. "Mi nismo započeli ovaj rat", naglasio je.
Nemački kancelar Fridrih Merc takođe je odbacio ideju o uključivanju Berlina u sukob, koji je izbio nakon što su SAD i Izrael izvršili napade na Teheran 28. februara i ubili vrhovnog vođu Irana.
"NATO je odbrambeni savez, a ne intervencionistički. Upravo zato NATO-u ovde uopšte nije mesto", rekao je Merc, dodajući u očiglednoj kritici Trampa: "Nadam se da ćemo se unutar Alijanse odnositi jedni prema drugima sa dužnim poštovanjem."
Potpredsednik valde Luksemburga, Ksavijer Betel, bio je još oštriji, rekavši da njegova zemlja neće prihvatiti "ucenu" iz Vašingtona. "Nemojte od nas da tražite da pošaljemo vojsku", rekao je Betel novinarima u Briselu.
NATO se drži po strani
Američki ambasador pri NATO-u, Metju Vitaker, ponovio je Trampov poziv, ističući da je bezbednost Ormuskog moreuza takođe u interesu Evrope, s obzirom na uvoz nafte iz regiona. "Tramp je apsolutno u pravu kada kaže da bi naši saveznici trebalo da se angažuju i pomognu nam i podrže naše napore", dodao je Vitaker.
Ormuski moreuz, kroz koji prolazi oko petine svetske nafte, ostaje praktično zatvoren zbog iranskih pretnji, što je prouzrokovalo da cena barela nafte prošle nedelje pređe 100 dolara.
Međutim, puna misija NATO-a u Iranu je za sada malo verovatna, prema rečima četvorice diplomata iz alijanse koji su govorili za Politiko pod uslovom anonimnosti. Oni smatraju da takva misija ne bi dobila jednoglasnu podršku i da bi njen doprinos bio mali.
Sve o ratu na Bliskom istoku čitajte u našem blogu uživo.
BONUS VIDEO: