Cene gasa u Evropi su porasle za 70 odsto, skladišta su gotovo prazna, a poremećaji u snabdevanju, rastuća inflacija i mogućnost zaoštravanja monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) izazivaju strah od ponavljanja energetske krize iz 2022. godine.
Za samo nekoliko nedelja, sukob u Iranu je promenio evropski energetski račun, a holandska referentna cena prirodnog gasa (TTF) je skočila sa 38 na 54 evra po megavat-satu od početka meseca, čineći mart 2026. mesecom sa najvećim povećanjem cena gasa od septembra 2021. godine.
Evropska zavisnost
Evropa je ušla u ovu krizu u već ranjivoj poziciji. Podzemna skladišta gasa bila su popunjena samo 28,4 odsto zaključno sa 24. martom, što je pet procentnih poena manje nego istog datuma prošle godine i znatno ispod petogodišnjeg proseka za ovo doba godine, prema podacima kompanije Kios Juropian Gas Analitiks.
Nemačka je među najizloženijima, sa skladištima popunjenim samo 22,3 odsto, što je pad od skoro sedam procentnih poena u odnosu na isti period prošle godine. Slična je situacija i u Francuskoj, gde je stopa popunjenosti 22,1 odsto. Najkritičnija situacija je u Holandiji, gde su skladišta pala na samo 6,0 odsto, manje od trećine prošlogodišnjeg nivoa i znatno ispod istorijskog minimuma za ovo doba godine.
S druge strane, situacija na Iberijskom poluostrvu je potpuno drugačija. Portugal ulazi u krizu sa popunjenošću skladišta od 85,3 odsto, dok je Španija na 55,5 odsto. Obe zemlje imaju koristi od razvijenije infrastrukture za uvoz tečnog prirodnog gasa (TPG), manje zavisnosti od gasa u energetskom miksu i snažnog razvoja obnovljivih izvora energije.
Koliko bi cene gasa mogle da porastu?
Problem sa snabdevanjem je strukturne, a ne privremene prirode. Katar, drugi najveći svetski izvoznik tečnog prirodnog gasa (TPG) i ključni dobavljač članicama EU Italiji, Belgiji i Španiji, potvrdio je da više ne može da ispunjava svoje ugovorne obaveze nakon iranskih napada na industrijski grad Ras Lafan. Popravka oštećenih postrojenja mogla bi da traje i do pet godina.
U svojoj analizi, Goldman Saks je podigao prognozu cene gasa za drugi kvartal 2026. godine na 72 evra/MWh, upozoravajući da će Evropa morati da privuče isporuke tečnog prirodnog gasa (LNG) u konkurenciji sa azijskim kupcima kako bi popunila skladišta pre zime.
U nepovoljnom scenariju, u kojem bi protok energije kroz Ormuski moreuz bio smanjen na deset nedelja, prosečna letnja cena bi mogla da pređe 89 evra/MWh. U izuzetno nepovoljnom scenariju, sa dugoročnom štetom na katarskoj infrastrukturi, cena bi mogla da skoči iznad 100 evra/MWh tokom leta.
Povećanje cene
Anketa energetskih analitičara koju je sproveo Montel njuz predviđa još drastičnije brojke. Ako Ormuski moreuz ostane zatvoren tri meseca, cena bi mogla da dostigne oko 90 evra/MWh. Ole Hvalbje, analitičar švedske banke SEB, upozorava da bi cene u tom slučaju mogle da se kreću od 115 do 155 evra/MWh.
Zatvaranje moreuza na šest meseci bi podiglo prosečnu cenu na skoro 160 evra/MWh, što Hvalbje opisuje kao "pritisak u stilu 2022. ili još gore", sa mogućim rasponom cena od 145 do 240 evra/MWh. U takvim okolnostima, punjenje skladišta za sledeću zimu bi postalo "gotovo nemoguće". Podsetimo se da je cena gasa dostigla vrhunac od 345 evra/MWh u avgustu 2022. godine.
Šta ovo znači za kućne račune?
Za evropska domaćinstva, cenovni šok je stvaran, ali se ne prenosi ravnomerno na račune za energiju. U intervjuu za Euronews, Đuzepe Moles, izvršni direktor italijanske javne organizacije Akieirete Uniko, objasnio je kako se više cene prenose na potrošače.
Za račune za gas, transfer je direktan. Iako je italijanski regulator odredio cenu za februar na 35,21 evra/MWh, upozorio je da ova cifra još uvek ne odražava povećanje cena nakon eskalacije sukoba. Cene električne energije takođe rastu, ali je uticaj ublažen.
"Tržište električne energije je već apsorbovalo deo gasnog šoka", rekao je Moles, procenjujući da će se to odraziti na račune domaćinstava rastom od nekoliko procentnih poena, što je daleko od skoka veleprodajnih cena gasa.
Pritisak se oseća i na cene goriva, gde troškove povećavaju viši troškovi transporta, premije osiguranja i ograničenja u preradi.
"Pravo usko grlo je u rafinerijama", dodao je Moles.
Italija povećava isporuke gasa iz Alžira
Iako je Italija u boljoj poziciji od proseka EU, sa stopom popunjenosti skladišta od 43,9 odsto, Moles je upozorio da neposrednu pretnju predstavljaju cene, a ne fizičke nestašice. Inicijativu premijerke Đorđe Meloni prema Alžiru, koji je već najveći italijanski dobavljač gasa, takođe treba posmatrati u ovom kontekstu.
Moles je opisao potez kao "racionalan i važan izbor" za jačanje bezbednosti snabdevanja, ali je upozorio da njegov uticaj ne treba precenjivati.
"Alžir može ublažiti udarac za Italiju, ali ne može sam neutralisati posledice sistemske krize u Zalivu", rekao je on, napominjući da poremećaji u Ormuskom moreuzu oblikuju globalne cene energije bez obzira na bilateralne sporazume.
"Ne bih očekivao ponavljanje scenarija iz 2022. godine, već period povećane volatilnosti sa kontinuiranim skokovima cena. Mnogo toga će zavisiti od otpornosti ponude i kretanja globalne potražnje u narednim mesecima", zaključio je Moles, prenosi Index.
Kakav bi mogao biti uticaj na inflaciju?
Silazni trend inflacije koji je Evropa videla u protekle tri godine je, barem kratkoročno, završen. Goldman Saks očekuje da će ukupan inflacija u evrozoni skočiti na 2,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine u martu, što je nagli porast sa 1,89 odsto u februaru.
Gotovo sav rast biće vođen cenama energije, za koje se predviđa da će se preokrenuti sa godišnjeg pada od 3,1 odsto na rast od 5,9 odsto za samo jedan mesec.
Goldman Saks sada prognozira da će prosečna inflacija u 2026. godini dostići vrhunac od 3,2 odsto u drugom kvartalu. Očekuje se da će bazna inflacija, koja isključuje energiju i hranu, porasti na 2,5 odsto u trećem kvartalu.
Prenos neće biti jednoličan: Nemačka se suočava sa mesečnim šokom cena dizela od oko 25 odsto, dok je Španija delimično ublažila udarac prepolovljenjem PDV-a na većinu energetskih proizvoda.
"Očekujemo da će ukupan inflacioni trend u Nemačkoj porasti sa 2,0 odsto u februaru na 3,0 odsto u martu", rekla je ekonomistkinja Goldman Saksa Katja Vaškinskaja.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(Euronews/MONDO)