NATO razmatra ukidanje prakse održavanja godišnjih samita, što bi mogao biti potez kojim bi se izbegao potencijalno napet susret sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u njegovoj poslednjoj godini mandata, otkrilo je šest izvora.
Trampova administracija je u više navrata oštro kritikovala mnoge od 31 druge članice odbrambenog saveza predvođenog SAD-om, a nedavno je neke prozvala zbog nedovoljne pomoći američkim vojnim operacijama protiv Irana, piše Rojters (Reuters).
Promena dinamike susreta
- Učestalost sastanaka na vrhu NATO-a menjala se tokom 77-godišnje istorije Saveza, ali lideri su se redovno sastajali svakog leta od 2021. godine.
- Ove godine okupiće se u turskoj prestonici Ankari, 7. i 8. jula.
- Ipak, neke članice zagovaraju usporavanje tog tempa, potvrdili su visoki evropski zvaničnik i petoro diplomata iz zemalja članica NATO-a.
Članice traže manje drame i kvalitetnije odluke
Jedan diplomata je kazao da bi se samit 2027. godine u Albaniji verovatno održao te jeseni, a NATO razmatra da 2028. godine – u godini američkih predsedničkih izbora i poslednjoj punoj kalendarskoj godini Trampovog mandata – samita uopšte ne bude.
Drugi izvor navodi da se neke zemlje zalažu za održavanje samita svake druge godine, ali dodaje da nikakva odluka još nije doneta, te da će konačnu reč imati generalni sekretar Mark Rute. Svi izvori su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi mogli otvoreno da raspravljaju o internim pitanjima Saveza.
Na pitanje Rojtersa, jedan zvaničnik NATO-a je odgovorio:
"NATO će i dalje održavati redovne sastanke šefova država i vlada, a između samita saveznici će nastaviti da se savetuju, planiraju i donose odluke o našoj zajedničkoj bezbednosti."
Dva izvora su spomenula Trampa kao jedan od faktora, ali je nekoliko njih naglasilo da su u igri i širi razlozi. Neki diplomati i analitičari već dugo tvrde da godišnji susreti na vrhu stvaraju pritisak za postizanjem atraktivnih rezultata, što odvraća pažnju od dugoročnijeg planiranja.
"Bolje je imati manje samita nego loše samite", rekao je jedan diplomata. "Ionako imamo pune ruke posla i znamo šta nam je činiti." Drugi je dodao da je kvalitet rasprava i odluka pravo merilo snage Saveza.
Trampova duga senka nad sastancima
Filis Beri, nerezidentna viša saradnica u Atlantskom savetu, napisala je: "Ređe održavanje samita na visokom nivou omogućilo bi NATO-u da se posveti svom poslu i smanji dramu koja je pratila mnoge nedavne transatlantske susrete."
U članku objavljenom prošle nedelje, istakla je da je NATO tokom decenija Hladnog rata održao samo osam samita. Trampova prva tri samita u njegovom prvom mandatu opisala je kao "kontroverzne događaje kojima su dominirale njegove pritužbe na nisku potrošnju saveznika za odbranu."
Zahtevi o izdvajanju za odbranu i nove tenzije
Prošlogodišnji samit u Hagu takođe je bio uveliko obeležen Trampovim zahtevom da članice NATO-a drastično povećaju izdvajanja za odbranu na 5 odsto BDP-a. Članice su ovaj cilj prihvatile pristavši da potroše 3,5 odsto na temeljnu odbranu i 1,5 odsto na šira ulaganja povezana sa bezbednošću. Sama činjenica da je završen bez veće drame smatrala se uspehom.
I ovogodišnje okupljanje se čini napetim:
- Nakon što su mu saveznici u NATO-u uskratili podršku koju je tražio u ratu sa Iranom (koji je započeo bez savetovanja ili obaveštavanja), Tramp je otvoreno doveo u pitanje da li SAD treba da se drže NATO pakta o uzajamnoj odbrani i rekao da razmatra napuštanje Saveza.
- Nekoliko meseci pre toga polagao je pravo na Grenland, autonomnu teritoriju koja pripada Danskoj, koja je takođe članica NATO-a.
BONUS VIDEO: