Odnosi između SAD i Velike Britanije trenutno su zategnuti, delom zbog britanskog opreza kada je reč o podršci zajedničkoj američko-izraelskoj akciji protiv Irana. Zbog toga je kralj pokušao da ublaži tenzije diplomatskim pristupom, a ključni trenutak bio je njegov govor pred američkim Kongresom.
Postoji i razlog za optimizam. Predsednik SAD Donald Tramp poznat je po naglim promenama raspoloženja i odnosima koji zahlade mogu brzo ponovo da se poprave, pa i bivši protivnici ponovo dolaze u njegovu milost, piše BBC.
Na kraju govora, kralj je govorio o "pomirenju i obnovi" kao nečemu što kroz istoriju obeležava odnose dve zemlje, a istu poruku ponovio je i kasnije tokom državne večere u Beloj kući.
Da li će to biti dovoljno da se učvrsti savez - ostaje da se vidi. Ipak, Tramp je nakon susreta delovao zadovoljno.
"On je fantastična osoba. To su neverovatni ljudi i velika je čast", rekao je Tramp.
Ipak, pojedine poruke iz kraljevog govora, prvog obraćanja britanskog monarha Kongresu od 1991. godine kada je govorila kraljica Elizabeta Druga, izazvale su različite reakcije - posebno među demokratama.
Priznao da su vremena nesigurna
Kralj je govor započeo osvrtom na "vreme velike neizvesnosti" koje pogađa i SAD i Veliku Britaniju.
Pomenuo je sukobe na Bliskom istoku i u Evropi, kao i pretnje demokratiji, uključujući političko nasilje.
Istakao je i da se dve zemlje ne slažu uvek.
"Sa duhom 1776. u mislima, možemo se složiti da se ne slažemo uvek", rekao je kralj Čarls.
Ipak, dodao je da, kada su ujedinjene, dve zemlje mogu postići velike stvari ne samo za svoje narode, već i za ceo svet.
Poruke koje su obradovale demokrate
Kada je kralj rekao da izvršna vlast mora da bude podložna kontroli i ravnoteži, što je princip koji potiče još iz Magna Karte i kasnije je ugrađen u američki Ustav, dobio je snažan aplauz.
Reakcija je počela među demokratama, a zatim se proširila na celu salu.
Kritičari Donalda Trampa često ga optužuju za zloupotrebu moći, pa su mnogi ovu poruku shvatili kao indirektnu kritiku.
Podsetio na NATO i savez
Kralj je citirao Henrija Kisindžera i govorio o važnosti transatlantskog partnerstva.
Podsetio je da je NATO aktivirao kolektivnu odbranu samo jednom, posle napada 11. septembra.
Pomenuo je i svoju službu u Kraljevskoj mornarici, naglašavajući značaj saradnje u bezbednosti između Amerike i Evrope.
Dotakao se i klimatskih promena, teme koju često ističe.
Nije pomenuo Epstina
Jedno od pitanja bilo je da li će kralj pomenuti Džefrija Epstina i njegove žrtve, ali to se nije dogodilo. Najbliže tome bila je opšta izjava o potrebi da se podrže žrtve različitih društvenih problema.
Tema Epstina i dalje izaziva pažnju zbog njegovih veza sa moćnim ljudima, uključujući Pitera Mendelsona i kraljevog brata, princa Endrua.
Govor začinjen humorom
Uprkos ozbiljnoj temi, kralj je u govor uneo i dozu humora. Citirao je Oskara Vajlda, našalio se na račun razlika između SAD i Britanije, kao i na temu američke nezavisnosti.
Uprkos tenzijama, njegov nastup je, čini se, pomogao da se atmosfera ublaži i odnosi makar privremeno poprave.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)