U evropskim obaveštajnim službama kruži informacija da određeni krugovi ruske elite možda pripremaju zaveru protiv Vladimira Putina. Posebno je zanimljiva uloga Putinovog bivšeg ministra obrane Sergeja Šojgua, čije bivše najbliže saradnike Putinovrežim sistematski šalje u zatvor.
Nezavisno od tih nagađanja, Kremlj je drastično pojačao bezbednosne mere oko predsednika Vladimira Putina zbog mogućnosti atentata i državnog udara. Tu informaciju jedne evropske obaveštajne službe preneli su ruski istraživački portal "Važne priče", kao i CNN i Fajnenšel tajms.
Među analitičarima postoje podeljena mišljenja o tim informacijama. Jedni smatraju da je takav scenario u Rusiji uvek moguć, podsećajući na brojne istorijske primere zavera protiv ruskih vladara. Uz to, ukrajinske obaveštajne službe već su izvodile uspešne operacije unutar i van Rusije. Drugi upozoravaju da se o pravim pripremama za zaveru obično ne saznaje iz medija i da bi sve moglo biti deo Putinove dvostruke igre i priprema za novu čistku unutar ruske elite.
Ono oko čega se svi slažu jeste da je Putin ozbiljno zabrinut za sopstvenu bezbednost. Istovremeno rastu napetosti unutar ruske elite zbog ekonomskih problema i pritiska bezbednosnih službi na tehnokrate.
Koja je uloga Šojgua?
U obaveštajnom izveštaju kao "potencijalni destabilizujući faktor" navodi se bivši ruski ministar za vanredne situacije i odbrane, a sadašnji sekretar Saveta bezbednosti Rusije Sergej Šojgu. Njegov uticaj nesumnjivo slabi, ali bi i dalje mogao predstavljati rizik za Putinov režim, smatra Roman Anin iz nezavisnog ruskog medija "Važne priče", sa sedištem u Rigi.
On primećuje "sve izraženije napetosti među sigurnosnim službama" u Rusiji, vide se i "sukobi klanova". Prema njegovim rečima, Putinova tradicionalna politika "zavadi pa vladaj" više nije toliko efikasna kao ranije.
"Godinama je Šojgu bio vođa veoma moćnog klana. Kao ministar odbrane i ministar za vanredne situacije okupio je veliki broj ljudi pod svojom kontrolom i uključio ih u mrežu korupcije. To je u osnovi nešto poput mafijaške omerte", rekao je Anin za Dojče vele.
U zatvor jedan za drugim
Šojgu i Putin su dugogodišnji prijatelji. Zajedno su provodili odmore, ima fotografija gde zajedno pecaju ribe i sakupljaju gljive. Putin je svog prijatelja prvo postavio za ministra za vanredne situacije, gde je proveo 12 godina, a 2012. je Putin ovog građevinskog inženjera bez karijere u vojsci postavio za ministra odbrane.
Međutim, tokom rata u Ukrajini Putin ga je 2024. smenio i na njegovo mesto postavio Andreja Belousova. Prvobitno se smatralo da je razlog vojni neuspeh u Ukrajini, ali se ispostavilo da postoje i drugi problemi. Jer čitav niz njegovih zamenika se nalazi u zatvoru, tako da Šojgu sigurno strahuje da bi mogla da ga zadesi ista sudbina.
Progon saradnika i dalje traje:
- u martu je bivši zamenik ministra odbrane Ruslan Talikov uhapšen i optužen za "osnivanje kriminalne organizacije" koja je bila kriva za proneveru novca iz budžeta od 2017. do 2024. godine, a optužen je i za korupciju.
- Timur Ivanov, uhapšen 2024. godine, u sličnom postupku je osuđen na 13 godina zatvora.
- Pavel Popov je dobio 19 godina.
- Krivični postupak protiv Dmitrija Bulgakova, takođe bivšeg zamenika Šojgua, još uvek je u toku.
Ni Putin nie siugran
Odavno je nemoguće da bilo ko priđe Putinu naoružan, ali Putin svejedno ne može biti potpuno bezbedan od mogućeg pokušaja atentata, na primer dronom. Ovog aprila, anonimni ruski kanal na Telegram mreži VČK-OGPU je objavio da Kremlj strahuje od moguće pretnje povezane sa unutrašnjim događajima.
Takođe se pominju mogući napadi dronovima iz same Moskve, a ne iz daljine. Veliki problem je tradicionalna vojna parada na Crvenom trgu povodom Dana pobede u Drugom svetskom ratu: ruske službe su savetovale da se ona potpuno otkaže, a i Putin je bio sklon toj odluci. Na kraju će se održati, ali u mnogo manjem obimu.
Pojačane su bezbednosne mere širom Moskve. U pojedinim delovima grada ometaju se komunikacije, raspoređeni su mobilni sistemi za elektronsko ratovanje, a nadzor unutar Kremlja dodatno je pooštren.
Politikološkinja Jekaterina Šulman smatra da je smanjeni obim parade posledica straha od atentata i primećuje da Putin sve ređe nastupa u javnosti.
"Ako je bezbednost apsolutni prioritet, onda je najsigurnije da se uopšte ne pojavljujete nigde", napisala je.
Politikolog Abas Galjamov u razgovoru za DV podseća na niz uspešnih atentata na ruske generale koji se pripisuju Ukrajincima i smatra da ni Putin više ne može da se oseća potpuno sigurno.
Klanovi čekaju, ali Šojgu je slab...
Galjamov primećuju da su sve veći sukobi unutar ruskih sigurnosnih službi i raznih klanova u vrhu Rusije, očito neki klanovi deluju sve samostalnije i ne vidi se više toliki uticaj i posredovanje Kremlja. Prema njegovom mišljenju, elite za sada klone otvorenog sukoba i radije čekaju razvoj događaja kako bi se prilagodile promenljivim okolnostima.
Ali je skeptičan prema ulozi Šojgua: smatra ga oslabljenom osobom bez potrebnih resursa i podrške. A Jekaterina Šulman napominje da ono što izveštavaju Fajnenšel tajms i Si-En-En nije neka vrsta "zavere koju predvodi Šojgu".
S druge strane, britanski stručnjak za Rusiju Mark Galeoti smatra da su priče o mogućem državnom udaru protiv Putina zapravo "namerno plasirane dezinformacije". U komentaru za britanski list "Spektejtor" naveo je da informacije deluju kao psihološka operacija čiji je cilj da pojača paranoju među ruskim elitama.
Prema njegovom mišljenju, Sergeju Šojguu nedostaju autoritet i poverenje potrebni za organizovanje državnog udara.
Kompleksna mreža uticajnih grupa
Vladajuće elite nisu jedinstvena grupa sa zajedničkim interesima, objašnjava bivša službenica ruske Centralne banke Aleksandra Prokopenko na Jutjub kanalu Carnegie Politics. Zato do sada nije bilo ozbiljnih pokušaja puča. Izuzetak je bila pobuna osnivača plaćeničke grupe Vagner, Jevgenija Prigožina, u junu 2023. godine.
Putinov sistem vlasti opisuje kao piramidu izgrađenu oko pojedinačnih pokrovitelja, povezanu sa raspodelom resursa i pristupom procesima donošenja odluka. U takvom modelu ne postoji zajednički koordinacioni centar, a samim tim ni preduslov za kolektivnu akciju. Sve dok predstavnici ovog sistema dobijaju više od Putina nego što bi mogli dobiti bez njega, nema podsticaja za otvoreni sukob, zaključuje Prokopenko.
BONUS VIDEO: