Građani Švajcarske odbacili su na referendumu predlog da broj stanovnika bude ograničen na 10 miliona. Protiv inicijative glasalo je oko 55 odsto birača, čime je izbegnut mogući sukob sa Evropskom unijom oko slobode kretanja ljudi.
Desnica tražila ograničenje broja stanovnika
Birači u Švajcarskoj odbili su predlog desničarske Švajcarske narodne partije da se broj stanovnika ograniči na 10 miliona ljudi. Prema prvim projekcijama, oko 55 odsto građana glasalo je protiv inicijative, dok ju je podržalo 45 odsto birača.
Predlog je pokrenut u okviru dugogodišnje kampanje protiv imigracije koju vodi ova stranka. Njeni predstavnici tvrdili su da bi ograničavanje broja stanovnika smanjilo pritisak na saobraćaj, tržište nekretnina, škole, bolnice i životnu sredinu.
Švajcarska danas ima oko 9,1 milion stanovnika, dok ih je 2002. godine bilo 7,3 miliona. Oko 27 odsto stanovništva čine strani državljani.
Strah od narušavanja odnosa sa Evropskom unijom
Jedno od ključnih pitanja tokom kampanje bilo je šta bi se dogodilo sa sporazumom o slobodnom kretanju ljudi između Švajcarske i Evropske unije ukoliko bi predlog bio usvojen.
Poslovna zajednica upozoravala je da bi ograničenje stanovništva moglo da ugrozi pristup švajcarskih kompanija evropskom tržištu. Više od polovine proizvoda koje Švajcarska izvozi završava upravo u zemljama Evropske unije.
Glavni ekonomista poslovnog udruženja Economiesuisse Rudolf Minš izjavio je da je za Švajcarsku od ključnog značaja da održava stabilne i jasne odnose sa svojim najvažnijim trgovinskim partnerom.
Brisel je više puta upozoravao da zemlje koje nisu članice EU ne mogu da zadrže sve prednosti jedinstvenog tržišta, a da pritom odbace obaveze poput slobodnog kretanja ljudi.
Privreda upozorila na nedostatak radne snage
Poslodavci su isticali da bi ograničavanje imigracije moglo da dovede do ozbiljnog manjka radnika u pojedinim sektorima.
Čak polovina zaposlenih u švajcarskim hotelima dolazi iz inostranstva, dok se bolnice i ustanove socijalne zaštite takođe u velikoj meri oslanjaju na strane radnike.
Pristalice inicijative tvrdile su da upravo dolazak novih stanovnika dodatno opterećuje javne službe i povećava potrebu za novim školama, bolnicama i infrastrukturom.
Protivnici su, međutim, upozoravali da zemlja sa sve starijim stanovništvom ne može da funkcioniše bez priliva mlađe radne snage.
Političari podeljeni oko uzroka problema
Predstavnik Narodne partije u kantonu Bern Nils Fihter ocenio je da je Švajcarska izgubila kontrolu nad migracijama i da upravo nekontrolisana imigracija stoji iza problema kao što su nestašica stanova, saobraćajne gužve i opterećenost javnih službi.
Sa druge strane, Helin Geniš iz Socijaldemokratske partije odbacila je takve tvrdnje.
Migranti ne određuju visinu kirija. Migranti ne povećavaju premije zdravstvenog osiguranja. Niti migranti donose političke odluke o stanovanju, infrastrukturi ili socijalnim ulaganjima - poručila je ona.
Dodala je da posmatranje svih društvenih problema kroz prizmu migracija ne vodi ka rešenjima, već samo produbljuje podele u društvu.
Građani izabrali otvoreniji pristup
Odbacivanjem predloga birači su pokazali da nisu spremni da rizikuju ekonomske interese zemlje i odnose sa Evropskom unijom zbog ograničavanja imigracije.
Pored ekonomskih razloga, deo građana smatrao je da bi takva odluka mogla dodatno da izoluje Švajcarsku u trenutku kada Evropa prolazi kroz period geopolitičkih tenzija i bezbednosnih izazova.
Iako je vojno neutralna država, Švajcarska poslednjih godina povećava izdvajanja za odbranu i razmatra bližu saradnju sa evropskim partnerima u oblasti bezbednosti.
Referendum je još jednom pokazao specifičnost švajcarskog sistema direktne demokratije, u kojem građani o najvažnijim pitanjima odlučuju neposredno na glasanju, nakon što inicijatori prikupe najmanje 100.000 potpisa za održavanje referenduma.
BONUS VIDEO:
(BBC/Mondo)