Vlasti Maldiva istražuju više mogućih uzroka smrti petoro italijanskih ronilaca koji su 14. maja stradali u podvodnoj pećini, uključujući i mogućnost da su zaronili znatno dublje nego što je bilo planirano, izjavio je portparol vlade za Rojters.
Grupu koja je ušla u pećinu predvodila je Monika Montefalkone (51), profesorka Univerziteta u Đenovi i morski ekolog, koja je godinama redovno ronila u vodama Maldiva u Indijskom okeanu.
Među četvoro nastradalih istraživača bila je i njena ćerka, kao i instruktor ronjenja. Njeno telo prvo je pronađeno, na dubini od oko 60 metara. Ovo je najsmrtonosnija pojedinačna nesreća u istoriji ronjenja na Maldivima.
Dozvole i odobrenje za istraživanje
Glavni portparol predsednika Maldiva, Mohamed Husein Šarif, rekao je da je vlada grupi izdala potrebnu dozvolu za istraživanje mekih korala na lokalitetu Devana Kandu.
"Ono što nismo znali jeste da je u pitanju pećinsko ronjenje. Kao što će vam svaki ronilac reći, to je potpuno druga disciplina sa sopstvenim izazovima i rizicima, naročito na toj dubini, gde je mnogo stvari moglo da pođe po zlu", rekao je Šarif.
Ko su bile žrtve
Suprug Monike Montefalkone, Karlo Somakal, izjavio je za italijanske medije da njegova supruga nikada ne bi dovela u opasnost svoju ćerku niti bilo koga drugog.
Opisao ju je kao "jednog od najboljih ronilaca na svetu", koja je tokom karijere obavila oko 5.000 zarona i bila "izuzetno savesna" i "nikada nepromišljena".
"Žao mi je, nisam bio tamo i nisam stručnjak. Iz onoga što čitam i vidim, čak ni stručnjaci nemaju konačan odgovor, već iznose različite pretpostavke", rekao je Somakal u poruci poslatoj Rojtersu putem Vocapa.
Pronalaženje tela i tehnički izazovi
Iskusni ronioci iz Finske pronašli su par dana kasnije preostala četiri tela u trećoj, poslednjoj komori pećine.
"Bili su praktično zajedno", rekao je Šarif, prenosi globalbankingandfinance.
Akcija spasavanja
Koliko je ronjenje na toj dubini opasno pokazuje i činjenica da je jedan maldivski spasilac izgubio život pokušavajući da izvuče tela nastradalih.
Neprofitna organizacija Divers Alert Network Europe, koja predvodi spasilačku misiju, saopštila je da su njeni stručni ronioci koristili napredne tehničke sisteme, uključujući zatvorene sisteme za disanje koji recikliraju izdahnuti gas, kako bi locirali tela.
Kako izgleda pećinski sistem
Maldivski veteran u ronjenju Šafraz Naim, koji je više od 30 puta istraživao pećinski sistem Devana Kandu i danas sarađuje sa odbrambenim snagama i policijom Maldiva, rekao je da se ulaz u pećinu nalazi na oko 55 metara dubine. Prirodna svetlost dopire samo do prve komore, dok je dalje potpuni mrak.
Rizici dubinskog ronjenja
Stručnjaci objašnjavaju da sa povećanjem dubine raste i pritisak, što znači da svaki udah dovodi više kiseonika u pluća i krvotok, čak i ako udišu normalan vazduh..
Ako izloženost traje predugo ili je pritisak previsok, kiseonik može preterano stimulisati centralni nervni sistem i izazvati ozbiljna oštećenja organizma.
"Izuzetno je opasno roniti na ovim dubinama koristeći komprimovani vazduh. Teoretski, trovanje kiseonikom može da počne već na oko 55 metara", rekao je Naim.
Međutim, Rikardo Gambakorta, bivši instruktor ronjenja jedne od nastradalih, Murijel Odenino, smatra da uzrok tragedije nije trovanje kiseonikom.
"Moje lično mišljenje je da se dogodio neki neočekivani incident pod vodom. Jednostavno nisu predvideli određenu situaciju", rekao je on.
Nedostajuće dozvole
U italijanskoj grupi bili su i ćerka Monike Montefalkone Đorđa Somakal, biolog Federiko Gvaltijeri, istraživačica Murijel Odenino i instruktor ronjenja Đanluka Benedeti, koji je sedam godina živeo na Maldivima. Šarif je rekao da su vlasti suspendovale rad broda kojim su ronioci isplovili.
"Propisi nalažu da svako ko organizuje ronilačke ekspedicije mora da poseduje dozvolu za ronilački centar, a oni je, nažalost, nisu imali", rekao je.
Vlasnik broda MV Duke of York, Abdul Muhsin Musa, izjavio je da je plovilo imalo dozvolu za rekreativna ronjenja do 30 metara dubine. Dodao je da su ronioci po dolasku bili upoznati sa pravilom da je na Maldivima maksimalna dozvoljena dubina za rekreativno ronjenje 30 metara.
Gasne mešavine i oprema
Naim je objasnio da se za rekreativna ronjenja do 40 metara može koristiti običan komprimovani vazduh sa oko 21 odsto kiseonika i 79 odsto azota, ali da su rekreativna ronjenja na Maldivima ograničena na 30 metara.
Dodao je da rekreativni ronioci često koriste i "nitroks", gasne mešavine sa 32 odsto ili više kiseonika, kako bi produžili vreme provedeno pod vodom ili skratili pauze između zarona.
Za mnogo veće dubine, poput onih koje je dostigla italijanska grupa, koriste se specijalne mešavine kiseonika, azota i helijuma, poznate kao trimiks, koje zahtevaju naprednu obuku i specijalizovanu opremu. Za sada nije jasno da li su jake podvodne struje mogle da odvuku ronioce na veću dubinu od planirane.
Naučna misija
Univerzitet u Đenovi saopštio je da su Monika Montefalkone i Murijel Odenino boravile na Maldivima u okviru naučne misije čiji je cilj bio praćenje stanja morskog ekosistema i uticaja klimatskih promena na tropski biodiverzitet.
"Ronjenje nije bilo deo planiranih aktivnosti naučne misije, već je obavljeno privatno", navodi se u saopštenju Univerziteta.
Dodaje se da Đorđa Somakal i Federiko Gvaltijeri nisu bili članovi zvanične naučne ekspedicije.
BONUS VIDEO: