Oko 282 kilometra od Beograda grade se dva nuklearna reaktora. Ono što je najšokantnije jeste da je reč o ruskom nuklearnom projektu koji se razvija unutar Evropske unije.
Mađarska svoju energetsku budućnost zasniva na dva reaktora ruske izgradnje, a razmere onoga što se zakopava pod zemljom kako bi se to ostvarilo gotovo je nemoguće pojmiti.
Jedna čelična posuda iskovana od 600 tona sirovog materijala sabija se na 330 tona pod silom od 12.000 metričkih tona. Upravo taj nezamenljivi deo razlog je zbog kojeg ekipe premeštaju pola miliona kubnih metara zemlje kako bi iskopale jamu dovoljno duboku da proguta sedmospratnicu.
Pošto četiri stara sovjetska reaktora već obezbeđuju polovinu električne energije zemlje, prostor za grešku je izuzetno mali, a čitav projekat zavisi od lanca snabdevanja koji vodi direktno preko Sankt Peterburga.
Četiri reaktora
Mađarska koristi ista četiri reaktora još od osamdesetih godina prošlog veka. Nuklearna elektrana Paks nalazi se na Dunavu, 100 kilometara južno od Budimpešte, a njena četiri sovjetska bloka puštena su u rad između 1982. i 1987. godine.
Zajedno, ta četiri reaktora tiho proizvode približno polovinu električne energije u zemlji, prenosi Njuklier Njuz. To je ogroman teret za postrojenja koja su danas starija od većine ljudi koji u njima rade.
Mađarska gradi dva nova reaktora (Paks II)
Zato Mađarska gradi još dva reaktora odmah pored postojeće elektrane. Najvažniji deo svakog od njih ne izliva se od betona na gradilištu – on se kuje od čelika u Rusiji.
Reč je o reaktorskoj posudi pod pritiskom – masivnoj čeličnoj posudi u kojoj se nalaze nuklearno gorivo, rashladno sredstvo i sama nuklearna reakcija. Gotova posuda za nove blokove Paksa teži gotovo 330 metričkih tona i mora da funkcioniše bez pucanja najmanje šest decenija. To je bukvalno srce reaktora, zbog kojeg se u Mađarskoj kopa ogromna jama.
Jama dovoljno velika da proguta zgradu
Noviji od dva reaktora, Blok 6, još nema temelj – ima ogromnu iskopinu. Građevinske ekipe je kopaju pored postojeće elektrane, a njene dimenzije teško je zamisliti.
Iskop je širok 150 metara, dug 190 metara i dubok 23 metra – dovoljno da u njega stane zgrada visoka sedam spratova.
Da bi se došlo do te dubine, potrebno je premestiti 500.000 kubnih metara zemlje. Prema poslednjim podacima projektne kompanije, više od polovine tog posla već je završeno.
Na gradilištu rade mašine za glodanje tla, gusenični bageri, buldožeri i kamioni, dok zidove iskopa stabilizuju usidreni betonski šipovi. Mađarski regulator za nuklearnu energiju nadzire radove, a kompanija navodi da se sve odvija prema planu.
Blok 5 je u poodmaklijoj fazi. Prvi beton izliven je u februaru, čime je projekat zvanično dobio status nuklearne elektrane u izgradnji.
Najvažniji deo je jedan komad čelika
Reaktor je, u suštini, složen sistem cevi izgrađen oko jednog nezamenljivog dela. Uklonite turbine, rashladne tornjeve i kontrolnu sobu i ostaje reaktorska posuda pod pritiskom – čelični kontejner oko kojeg je izgrađen čitav reaktor.
Za nove blokove Paksa sve počinje sa čeličnim poluproizvodima ukupne mase 600 metričkih tona. Oni odlaze u jednu od najvećih automatizovanih kovačnica u Evropi, u Sankt Peterburgu.
Tamo se prstenovi koji čine telo posude i njeno zaobljeno dno oblikuju pod pritiskom od oko 12.000 metričkih tona. Nakon toga obrađuju se i sastavljaju u posebnoj fabrici.
Na kraju nastaje čelična posuda teška skoro 330 tona. Njeni zidovi debeli su do 285 milimetara i moraju da izdrže ogroman pritisak i decenije izloženosti zračenju, a da pri tome ne izgube svoja mehanička svojstva.
Prema podacima kompanije Paks II, svaka posuda prolazi kroz više od 700 pojedinačnih kontrola kvaliteta pre nego što bude prihvaćena. Materijal i izrada projektovani su za radni vek do 100 godina, što dovoljno govori o činjenici da se ovaj deo praktično nikada ne planira menjati.
Reaktorska posuda pune veličine, iskovana iz jednog komada bez zavara koji bi mogli da oslabe konstrukciju, zahteva presu kakvu poseduje veoma mali broj zemalja. Jedno od najvećih uskih grla u svetu godinama je bila japanska fabrika u Muroranu, koja može da proizvede svega nekoliko ovakvih posuda godišnje.
Rusija je jedna od retkih zemalja koja raspolaže sopstvenom linijom za ovako zahtevno teško kovanje, zbog čega se posude za Paks proizvode u predviđenim rokovima. Fabrika pripada Rosatomu, ruskoj državnoj nuklearnoj kompaniji koja je ujedno i glavni izvođač radova na projektu.
Upravo to čini Paks II neobičnim. Reč je o ruskom nuklearnom projektu koji se realizuje unutar Evropske unije – prvom ruskom nuklearnom projektu izgradnje započetom u državi članici EU, koji se nastavlja uprkos sankcijama uvedenim Rusiji od 2022. godine.
Šta se nalazi u čeličnoj posudi od 330 tona
Novi blokovi Paksa biće reaktori VVER-1200, ruski reaktori sa vodom pod pritiskom najnovije generacije koje gradi Rosatom.
Svako jezgro sastoji se od 163 gorivna sklopa, a reaktorska posuda služi da u sebi zadrži jezgro i vodu pod visokim pritiskom koja kruži oko njega.
To je proverena i konvencionalna tehnologija koja se koristi decenijama, a ne neki eksperimentalni koncept. Dok Italija razvija reaktor hlađen rastopljenim olovom, Paks se oslanja na dobro poznato rešenje koje je jednostavno unapređeno i povećano.
To je isti model koji je Rosatom nedavno ugradio i u Turskoj. Tamo je najveća gusenična dizalica na svetu spustila reaktorsku posudu tešku 350 tona kroz otvor na krovu zgrade reaktora, pre postavljanja kupole. Sličan postupak očekuje i Paks kada budu završeni iskop i temelji.
Svaki novi blok imaće snagu od 1.200 megavata, što je više nego dvostruko u odnosu na stare blokove VVER-440, koji nakon modernizacije proizvode oko 500 megavata po bloku.
Mađarski ministar spoljnih poslova izjavio je da će proširenje omogućiti da čak 70 odsto potrošnje električne energije u zemlji bude pokriveno nuklearnom energijom. Taj cilj planiran je za tridesete godine ovog veka.
Za sada postojeća elektrana i dalje nosi najveći teret proizvodnje. Svetska nuklearna asocijacija navodi da Paks proizvodi oko polovine električne energije u Mađarskoj, iako zbog uvoza električne energije pokriva približno trećinu ukupne domaće potrošnje.
Nova vlada želi da preispita cenu
Paralelno sa radovima odvijaju se i političke promene.
Mađarska je ovog proleća izabrala novu vladu. Premijer Peter Mađar, koji je položio zakletvu u maju, tokom predizborne kampanje ocenio je da je ugovorena cena novih reaktora previsoka.
Prošlog meseca njegova vlada najavila je reviziju ugovora za Paks II i celokupne investicije.
Rosatom je saopštio da je spreman da odgovori na sva pitanja u vezi sa projektom i njegovim troškovima, dok se radovi na iskopavanju, kovanju i betoniranju nastavljaju bez prekida.
BONUS VIDEO:
(N1/MONDO)