Kada voz prolazi kroz švajcarske Alpe, putnici na trenutak ostaju bez pogleda na planinske vrhove. Umesto pejzaža, kroz prozor vide samo sopstveni odraz, dok se kompozicija kreće kroz kilometre stena duboko ispod zemlje. Za većinu je to tek deo putovanja, ali malo ko zna da se upravo tada nalazi u srcu jednog od najvećih infrastrukturnih i ekoloških projekata u Evropi.
Ispod Alpa krije se ogromna mreža tunela koja nije izgrađena samo da bi putovanja bila brža, već da bi zaštitila planine od sve većeg broja kamiona, zagađenja i emisije štetnih gasova.
Nova železnička pruga preko Alpa vredna je 21,5 milijardi evra.
Više od 2.000 kilometara tunela ispod zemlje
Švajcarska raspolaže sa više od 1.400 tunela čija ukupna dužina premašuje 2.000 kilometara. U toj mreži nalaze se železnički i drumski tuneli, ali i podzemni prolazi namenjeni vodovodnoj i energetskoj infrastrukturi.
Najveći i najpoznatiji deo sistema čini projekat Nova železnička veza kroz Alpe, poznat kao NRLA. Njega čine tri velika bazna tunela, Lötschberg, Gotard i Ceneri, koji omogućavaju vozovima da prolaze ispod planina gotovo ravnom trasom.
Posebno se izdvaja Gotardski bazni tunel, dug 57 kilometara, koji je danas najduži železnički tunel na svetu. Putničkim vozovima potrebno je oko 20 minuta da ga pređu.
Glavni cilj nije bio kraće putovanje
Iako novi tuneli značajno skraćuju vreme putovanja i omogućavaju brži saobraćaj između severa i juga Evrope, njihova najvažnija uloga nije udobnost putnika.
Švajcarska je ovaj projekat osmislila kako bi što veći deo teretnog saobraćaja prebacila sa autoputeva na železnicu. Time se smanjuje broj kamiona koji svakodnevno prolaze kroz osetljive alpske doline, čime se čuva priroda i poboljšava kvalitet vazduha.
Manje kamiona, manje zagađenja
Tokom prethodnih decenija kroz Alpe je prolazio ogroman broj teških kamiona. Dizel motori dodatno su zagađivali vazduh u uskim dolinama, povećavali buku i rizik od saobraćajnih nesreća na planinskim putevima.
Zbog toga su švajcarski građani devedesetih godina podržali Alpsku inicijativu, kojom je država odlučila da dugolinijski transport robe prebaci na železnicu.
Izgradnja ravnih tunela omogućila je teretnim vozovima da prevoze više robe uz znatno manju potrošnju energije, jer više ne moraju da savladavaju velike uspone.
Prema evropskim analizama, železnički transport troši približno pet puta manje energije po toni prevezene robe nego drumski saobraćaj, dok su emisije gasova sa efektom staklene bašte približno četiri puta manje.
Pored izgradnje tunela, Švajcarska je uvela i posebnu naknadu za teška teretna vozila koja zavisi od pređene kilometraže. Takva politika dodatno je podstakla kompanije da robu prevoze železnicom.
Rezultati su vidljivi. Danas se više od 72 odsto tereta koji prelazi Alpe transportuje vozovima.
Godine 2018. preko švajcarskih Alpa prošlo je oko 941.000 kamiona, što predstavlja pad od približno jedne trećine u odnosu na 2000. godinu.
Analize pokazuju da bi bez ovakve strategije kroz Alpe prolazilo stotine hiljada dodatnih kamiona godišnje, uz znatno veće emisije ugljen dioksida.
Ipak, vlasti smatraju da posao još nije završen. I dalje oko 880.000 kamiona godišnje koristi alpske puteve, što je više od cilja koji je država postavila.
Izgradnja ovakvih tunela predstavljala je ogroman građevinski poduhvat. Tokom radova na Gotardskom baznom tunelu iskopano je oko 28 miliona tona stena, dok su ugrađene ogromne količine betona.
Da bi se smanjio uticaj na okolinu, veliki deo građevinskog materijala prevožen je železnicom ili brodovima. Mašine na gradilištima koristile su filtere za čestice, otpadne vode su pre ispuštanja prečišćavane, a lokalna naselja zaštićena od prašine i buke.
Po završetku radova obnovljene su obale reka, uređena prirodna korita potoka i obnovljeni su suvozidi kako bi se stvorila nova staništa za gmizavce i druge sitne životinje.
Važna zaštita i od klimatskih promena
Podzemna infrastruktura donosi i dodatnu otpornost na klimatske promene.
Tuneli i zaštitne galerije štite železničke pruge i puteve od lavina, odrona i klizišta. Kako ekstremne padavine postaju sve učestalije, ovakva rešenja omogućavaju da ključne saobraćajne veze ostanu funkcionalne čak i kada su površinski putevi blokirani.
Primer koji proučava cela Evropa
Švajcarski sistem nije nastao preko noći. Njegova izgradnja rezultat je višedecenijskog planiranja, političkog konsenzusa i stabilnog finansiranja koje omogućava dugoročno ulaganje u železničku infrastrukturu.
Stručnjaci smatraju da iskustvo Švajcarske može biti dragoceno i drugim evropskim državama koje se suočavaju sa zagušenim autoputevima, rastućim emisijama i potrebom da saobraćaj učine održivijim.
Ipak, upozoravaju da sami tuneli nisu dovoljno rešenje. Pravi efekat postiže se tek kada se kombinuju sa snažnim ulaganjima u železnicu, ekonomskim merama koje obeshrabruju prekomerni drumski transport i politikama koje podstiču korišćenje ekološki prihvatljivijih načina prevoza robe, piše CNN.
BONUS VIDEO:
(Nova S/MONDO)