Jedan školski projekat u Majamiju prerastao je u nagrađeni eksperiment koji nudi novo rešenje za upravljanje kišnicom u gradovima.
Učenik šestog razreda iz Majamija posmatrao je kroz prozor svog doma prizor koji većina ljudi doživljava kao običnu oluju. Ulice su bile pod vodom, garaže poplavljene, a grad je svaki put kada padne jača kiša na kratko gubio svoju uobičajenu funkcionalnost.
Umesto da to prihvati kao svakodnevicu, postavio je jednostavno pitanje:
Zašto beton odbija vodu umesto da je upija?
Iz tog pitanja rodila se ideja koja ga je odvela u niz eksperimenata. Luka Daram počeo je da istražuje kako bi običan beton mogao da promeni svoja svojstva i funkcioniše poput sunđera koji upija kišnicu. Njegov cilj nije bio samo rešavanje lokalnog problema, već pronalaženje načina da se ublaže poplave.
Tokom eksperimenata koristio je materijale koji se najčešće smatraju otpadom. Usitnjene ljuske ostriga i ugalj dodati su u sastav betona, čime su nastale sitne šupljine i kanali kroz koje voda može da prolazi, umesto da se zadržava na površini.
Ideja je bila jednostavna, ali njena realizacija nije bila laka. Što je beton postajao propusniji za vodu, to je postojala veća opasnost da izgubi čvrstoću i postane lomljiviji.
Posebno zanimljivo bilo je to što se tokom istraživanja pokazalo da najuspešnije mešavine nisu bile one koje je učenik u početku očekivao. Eksperimenti su ga doveli do različitih kombinacija materijala, potvrđujući da nauka često ne prati početne pretpostavke, već rezultate do kojih se dolazi istraživanjem.
Njegov projekat nagrađen je na školskom naučnom takmičenju, gde je osvojio priznanje za mladog pronalazača i stekao zapaženo priznanje u uzrastu u kojem većina dece tek pravi prve korake u nauci.
Iza ove priče, međutim, ne krije se samo uspešan školski projekat. Majami se godinama suočava sa čestim poplavama zbog svog geografskog položaja i obilnih padavina. Zbog toga ideja o betonu koji upija vodu predstavlja mnogo više od zanimljivog eksperimenta – mogla bi da bude jedno od mogućih rešenja za problem koji iz godine u godinu postaje sve ozbiljniji.
BONUS VIDEO:
(Gazeta/Mondo)