"Veliki broj zapadnih analitičara se svađa oko toga da li je Rusija izgubila ovaj rat. Ukazuju na uspešne ukrajinske napade na logističke centra i ključne infrastrukturne objekte, ali ovo je ozbiljno nerazumevanje i pogrešno interpretiranje rata", glasi početak autorskog teksta Valerija Zalužnog za britanski "Telegraf", sadašnjeg ukrajinskog ambasadora u Velikoj Britaniji i nekadašnjeg komandanta ukrajinske vojske i desne ruke ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.
Zalužni je u velikom autorskom tekstu analizirao aktuelno stanje u ratu u Ukrajini koji je 24. februara ove godine ušao u petu godinu i kako stvari trenutno stoje, kraj se ne nazire. Povod za njegov tekst je bitka za Konstantinovku, strateški važan grad u Donjecku iako trenutno nije poznato ko zvanično kontroliše ovaj grad - ruska ili ukrajinska vojska.
Pogledajte fotografije Konstantinovke
Zelenski je oštro reagovao u subotu 4. jula kada je ruska vojska saopštila da je zauzela Konstantinovku. Smatra da je reč o ruskoj propagandi i pozvao je na sastanak Vladimira Putina, predsednika Ruske Federacije, u Konstantinovku ako je, kako tvrdi Rusija, istina da ruska vojska drži grad.
"Ovo više nije rat brzih manevara. Ovo je rat iscrpljivanja", navodi Zalužni.
"Nemojte misliti da je Rusija izgubila rat"
Zalužni, koji je do februara 2024. godine predvodio ukrajinsku vojsku, sada je u diplomatskim vodama u Londonu i navodno planira da se kandiduje za predsednika Ukrajine na sledećim izborima. U autorskom tekstu sa naslovom "Nemojte misliti da je Rusija izgubila rat" analizirao je kako trenutno izgleda rat Ukrajine i Rusije i objasnio je da se sukob na istoku Evrope u potpunosti promenio u odnosu na period kada je tek počeo, 24. februara 2022. godine.
Na početku rata ili "specijalne vojne operacije" kako Rusija naziva ovaj sukob, vodile su se bitke za naselja, sela, gradove, aerodrome i važne fabrike. Sada se sve svelo na lansiranje raketa srednjeg i dugog dometa uz lansiranje dronova kamikaza i dronova koji lansiraju manje projektile koji mogu da unište oklopno vozilo ili da ozbiljno oštete tenk.
Ukrajina je u prethodnih nekoliko meseci gađala i pogađala nekoliko ključnih infrastrukturnih objekata Rusije - počelo je sa elektranama, a u poslednje vreme su mete rafinerije nafte. Pre nekoliko dana pogođena je najveća ruska rafinerija nafte u Omsku zbog čega je Rusija uvela ograničenja sipanja goriva na benzinskim pumpama za civile.
Međutim, kako i piše Zalužni, problem je što Rusija ne ostaje dužna Ukrajini već odmah uzvraća i to u većoj meri, a to se najviše odnosi na bombardovanje Kijeva i drugih ukrajinskih gradova u kojima je stradao veliki broj civila. Ruska ekonomija jeste ozbiljno ugrožena ukrajinskim napadima na energente, ali su ti napadi vrlo skupi i tehnološki zahtevni.
Zalužni smatra da su ovakvi napadi vrlo ograničeni i nisu svakodnevni baš zbog svoje kompleksnosti i skupoće. Navodi da nijedna strana nije sposobna da na duže staze ratuje na taj način jer će ostati bez resursa i zaleđine.
Začarani krug rata Ukrajine i Rusije
Rusija nema dovoljno veliku vojnu moć u vidu ljudstva i tehnike da pokori Ukrajinu koja nema dovoljno snage da oslobodi baš sve okupirane teritorije. Zalužni smatra da nikako ne može da se kaže da je Rusija izgubila ovaj rat iako se mnogi zapadni analitičari utrkuju sa ocenama da je "Moskva na kolenima".
Zalužni kaže da bi to moglo da se kaže samo u kontekstu prvobitnih ciljeva Rusije, sa početka rata - politički ciljevi u vidu "denacifikacije" i demilitarizacije Ukrajine, zaštite ruskog stanovništva u Donbasu i neutralisanje vojne pretnje po Rusiju zbog širenja NATO pakta nisu ostvareni jer se Alijansa u međuvremenu proširila na sever Evrope pošto su dve nove članice Finska i Švedska, dok se ruska vojska i dalje bori za ostvarivanje ostalih ciljeva. Zalužni ističe da bi samo u tom smislu moglo u ovom trenutku da se kaže da je Rusija "izgubila", ali sukob svakako i dalje traje.
Ukrajina je uspela u većoj meri da spreči ostvarivanje ruskih ciljeva u ovom ratu, ali nije u poziciji u kojoj bi mogla da proglasi pobedu. Ukrajina se i dalje u ogromnoj meri oslanja na finansijsku pomoć Zapada, donacije vojne tehnike i tehnološku pomoć takođe sa Zapada.
Rusija, sa druge strane, sve to zna i svakako ima veće "rezerve" nego Ukrajina, pre svega u vidu ljudstva i vojne tehnike. Rusija se trenutno oslanja na taktiku iscrpljivanja Ukrajine na ekonomski, vojni i psihološki način.
Uloga međunarodne pomoći Ukrajini
Ukrajinski predsednik, vojska i narod nisu sa osmehom na licu dočekali promene u Beloj kući u Vašingtonu kada je Donald Tramp na predsedničkim izborima u novembru 2024. pobedio Džozefa Bajdena. Stav Sjedinjenih Američkih Država se radikalno promenio prema Ukrajini, a i Rusiji, s obzirom da poznanstvo i dobar odnos između Trampa i Putina.
Svet i dalje pamti šokantnu svađu Trampa i Zelenskog u Beloj kući 28. februara 2025. kada je ukrajinski predsednik izbačen i ponižen na sastanku koji se za kratko vreme pretvorio u košmar. Zelenski je tada "ušetao u zamku" koju su mu spremili Tramp i američki potpredsednik Džejms Di Vens, a ukrajinskog predsednika nije poštedeo ni novinar Brajan Glen koji mu je tada kritikovao odevanje.
Sjedinjene Države nisu u potpunosti obustavile pomoć Ukrajini, ali su je u značajnoj meri usporile i otežale. Tramp paralelno sa tim vodi i "rat" sa NATO članicama primoravajući ih da izdvoje više novca za zajedničku kasu, a Zalužni kaže da se zbog sveta toga rat više ne vodi na prvoj liniji fronta već u logističkom, industrijskom, infrastrukturnom, vojnom i socijalnom sektoru.
Čak je i teritorija, kako objašnjava Zalužni, postala "kompleksan koncept". Na početku rata je bilo jasno šta znači kada neka strana zauzme neki grad ili selo, a danas je situacija potpuno drugačija, a kao primer je Zalužni naveo auto-put ka poluostrvu Krim koji je do nedavno predstavljao ključnu rusku logističku rutu, a danas je vrednost tog puta u značajnoj meri opala zbog konstantnih ukrajinskih napada raketama dugog dometa.
Zbog nestašica goriva i osnovnih životnih namirnica, fizička kontrola nekog objekta ili teritorije više ne znači mnogo i ne pruža strateške garancije. Zalužni navodi da je to ključna prednost ukrajinske taktike i da im to u ovom trenutku možda donosi prevagu u nekim budućim pregovorima koje zagovara Zelenski mesecima unazad.
"Rat iscrpljivanjem ne donosi jasnog pobednika. On se odlučuje izdržljivošću. Ključno pitanje nije ko će zauzeti sledeće selo ili uništiti neko skladište municije, već koja zemlja može da izdrži ekonomski, vojni i psihološki pritisak produženog sukoba dok istovremeno održava međunarodne odnose u dobrom stanju kako bi taj isti sukob nastavila", podvlači Zalužni.
Ukrajina i dalje teži ka brzom članstvu u Evropsku uniju, a pre svega u NATO. Zalužni se sa razlogom pita da li je NATO kao organizacija spremna za moderno ratovanje 21. veka zbog "strateške kulture" i obrasca funkcionisanja jer je Alijansa nastala kao savez koji će odvraćati nekadašnji Sovjetski Savez od napada na neku evropsku državu, ali nije siguran da li isti princip rada iz 20. veka mogu da nastave uspešno da primenjuju i u 21. veku.
"Priroda ratovanja se dramatično promenilo. Dronovi, precizni napadi, sajber konflikti i ubrzano razvijanje tehnologije zahtevaju drugačiji pristup kolektivnoj odbrani.
Bezbednosna arhitektura koja je napravljena da bi upravljala krizama rizikuje da zaostane za realnošću modernog ratovanja. Budućnost evropske bezbednosti će u najvećoj meri zavisiti ne od onih koji su spremni sami sebe da brane, već od onih koji su voljni da predvode novu strategiju odbrane celog kontinenta.
Ukrajina je pokazala da je spremna da radi ovo prvo. Neodgovoreno pitanje je ko je spreman da radi ovo drugo", zaključuje svoju analizu Zalužni.
BONUS VIDEO: