Plaže, jezera i reke širom Evrope i dalje imaju visok kvalitet vode, pri čemu ogromna većina kupališta ispunjava zahteve Evropske unije, pokazuje Izveštaj o kvalitetu vode za kupanje za 2025. godinu.
Od Irske do Estonije i Kipra, 96% svih praćenih kupališta ispunjava minimalne standarde kvaliteta, dok je samo 1,5% ocenjeno kao "lošeg kvaliteta", piše Euronews.
Kvalitet priobalnih voda za kupanje generalno je bolji od kvaliteta reka i jezera. Čak 88% priobalnih kupališta u EU svrstano je u kategoriju odličnog kvaliteta, u poređenju sa 78% kupališta u unutrašnjim vodama.
U izveštaju se navodi da je to posledica karakteristika mnogih unutrašnjih voda u centralnoj Evropi, koje se uglavnom sastoje od malih jezera, bara i reka sa slabim protokom.
Takve vodene površine podložnije su kratkotrajnim zagađenjima izazvanim obilnim padavinama ili sušama, naročito tokom leta.
Kvalitet vode za kupanje ocenjuje se kao "odličan", "dobar", "zadovoljavajući" ili "loš", na osnovu utvrđenih nivoa bakterija E. coli i crevnih enterokoka, koji predstavljaju ključne pokazatelje fekalnog zagađenja i potencijalnih zdravstvenih rizika.
Prema podacima Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), izlaganje zagađenoj vodi za kupanje može izazvati gastrointestinalne tegobe, poput stomačnih problema i dijareje, kao i infekcije uha, oka i gornjih disajnih puteva.
Gde su najbolje vode za kupanje?
Zemlja sa najboljim ukupnim kvalitetom vode je Kipar, gde je 100% voda za kupanje ocenjeno kao odličnog kvaliteta. Slede Grčka (97,1%), Bugarska (96,9%) i Austrija (96,5%).
Priobalne vode u Litvaniji i Sloveniji takođe su ocenjene kao odlične, ali je slabiji kvalitet njihovih unutrašnjih voda uticao na ukupni rezultat.
Kada je reč o jezerima, rekama i barama, najbolji kvalitet vode zabeležen je u Austriji i Finskoj, gde je oko 95% unutrašnjih voda ocenjeno kao odlično.
Prvih pet zemalja sa najboljim kvalitetom voda zaokružuju Danska (94,3%), Luksemburg (94,1%) i Nemačka (91,5%).
A gde je kvalitet najlošiji?
U tri zemlje Evropske unije - Estoniji, Holandiji i Francuskoj- 3% ili više kupališta ocenjeno je kao lošeg kvaliteta tokom 2025. godine.
Albanija ima najmanji udeo voda ocenjenih kao odlične - svega 16,8%, što je najniži procenat među svim evropskim zemljama.
Samo još četiri zemlje imaju manje od 70% voda odličnog kvaliteta:
- Estonija (56,9%)
- Poljska (58,7%)
- Mađarska (64,0%)
- Belgija (67,9%)
Ako se posmatraju isključivo unutrašnje vode, Španija ima najniži kvalitet. Više od 11% njenih reka i jezera ocenjeno je kao lošeg kvaliteta, dok je samo 53,1% svrstano u kategoriju odličnog kvaliteta - najmanji udeo među evropskim zemljama.
Niži kvalitet unutrašnjih voda zabeležen je i u Sloveniji, Portugalu i Hrvatskoj.
Reke predstavljaju najveći izazov
Vode za kupanje u rekama i dalje predstavljaju poseban izazov, navodi se u izveštaju. Samo 47% od oko 1.200 zvanično određenih rečnih kupališta širom Evrope dostiglo je odličan kvalitet u 2025. godini.
Kao glavni razlozi lošijeg kvaliteta voda u mnogim evropskim rekama navode se ubrzana urbanizacija i zagađenje tokom Industrijske revolucije.
Među ključnim faktorima koji utiču na kvalitet rečnih kupališta nalaze se kratkotrajna zagađenja nakon obilnih padavina, uključujući izlivanje mešovitih kanalizacionih sistema i oticanje atmosferskih voda, zagađenje iz poljoprivrede, kao i fekalno zagađenje koje potiče od divljih i domaćih životinja koje imaju pristup obalama reka.
Prema Evropskoj agenciji za životnu sredinu, kvalitet vode u mnogim gradskim rekama i drugim vodenim površinama postepeno se poboljšava zahvaljujući evropskim politikama zaštite voda, pa je kupanje danas ponovo moguće u više evropskih gradova.
BONUS VIDEO:
(MONDO)