Kina je od 1978. godine zasadila oko 66 milijardi stabala u okviru ogromnog projekta ozelenjavanja sa ciljem usporavanja širenja pustinje Gobi, dok se slična afrička inicijativa "Veliki zeleni zid" suočava sa nedostatkom finansiranja i propadanjem miliona sadnica.
Kineski projekat pokazuje rezultate zahvaljujući decenijama ulaganja i prilagođavanja, dok se afrički pokušaj suočava sa problemima upravljanja, političke nestabilnosti i nedostatka novca.
Kineski program "Tri severna zaštitna pojasa" obuhvatio je koridor dug oko 4.800 kilometara, a prema podacima iz projekta, širenje pustinje Gobi je usporeno.
Dok je osamdesetih godina pustinja godišnje gutala oko 10.000 kvadratnih kilometara zemlje, do 2022. godine taj broj se smanjio na oko 2.000 kvadratnih kilometara.
Projekat, međutim, nije prošao bez problema. Prvi pokušaji sadnje velikih monokultura, poput topola, često su završavali neuspehom jer su stabla trošila previše podzemne vode i masovno ugibala.Kina je kasnije promenila pristup i počela da koristi otpornije autohtone vrste grmlja i biljaka prilagođene suvim područjima.
Sa druge strane, afrički projekat "Veliki zeleni zid", pokrenut 2007. godine, zamišljen je kao pojas vegetacije dug 7.775 kilometara koji bi se prostirao od Senegala do Džibutija. Međutim, do 2020. godine obnovljeno je samo oko četiri odsto planiranog područja, a veliki deo obećanih sredstava nikada nije stigao do projekata na terenu.
Jedan od primera problema je farma kod Kurtimalea u Džibutiju, gde je međunarodnim ulaganjima izgrađen sistem za navodnjavanje vredan oko 300.000 dolara. Nakon što se pumpa pokvarila, niko nije obezbedio novac za popravku, pa su nekadašnji zasadi ostali napušteni.
Stručnjaci zato upozoravaju da sama sadnja stabala nije dovoljna za zaustavljanje dezertifikacije. Uspešni projekti zahtevaju dostupnu vodu, uključivanje lokalnog stanovništva, dugoročno održavanje i izbor biljnih vrsta koje odgovaraju životnoj sredini.
Ipak, postoje i pozitivni primeri. U oazi Barkadrosu u Čadu, uz pomoć solarnih sistema za navodnjavanje i lokalnih tehnika stabilizacije dina, stotine poljoprivrednika danas uzgajaju urme, banane i sirak. Međutim, i taj projekat zavisi od dugoročne podrške, jer bi kvar ključne opreme mogao da ugrozi njegov opstanak.
Dok je Kina decenijama sprovodila centralizovani plan uz stalno finansiranje i prilagođavanje strategije, afrički projekat obuhvata 11 država sa različitim političkim i ekonomskim izazovima.
Stručnjaci zato sve više zagovaraju pristup koji se zasniva na obnovi ekosistema, očuvanju vode i agrošumarstvu, umesto na jednostavnom "zidu stabala" kroz pustinju.
BONUS VIDEO: