Zamislite beskrajnu pustinju užarenu do usijanja, gde iz zemlje izbijaju otrovna isparenja, a tlo je prekriveno korom soli i kiseline. U tom beživotnom prostoru razbacana su jezera, ali voda u njima je jarko žuta ili narandžasta zbog sumpora i peče jače od vatre.
Ovo mesto zaista postoji, iako za njega zna vrlo malo ljudi. Do njega je gotovo nemoguće stići, a preživeti posetu prava je sreća. Ovde vreme kao da teče drugačije, a sama zemlja pod nogama doslovno se raspada.
Gde se nalazi "ulaz u pakao"?
Ovaj deo planete nalazi se na severu Etiopije, u oblasti koju lokalna plemena Afar nazivaju Danakil. Na karti se vidi da je to područje u Afarskoj kotlini, više od stotinu metara ispod nivoa mora. Upravo tu se susreću granice tri litosferske ploče. One se stalno pomeraju i razmiču, stvarajući na površini neverovatne pejzaže.
Prostire se oko četrdeset kilometara u dužinu i deset u širinu, ali te brojke ne mogu da dočaraju snagu ovog surovog mesta. Sa svih strana okružuju je stene i visoravni, poput ogromne posude u kojoj je priroda pomešala kiselinu, vatru i so.
Zašto ovde ne može da se diše ni hoda?
Najveća opasnost Danakila nisu predatori niti divlja plemena. Ovde ubijaju sam vazduh i zemlja. Prosečna temperatura vazduha drži se oko 35 stepeni, ali često prelazi i 50. Sunce spaljuje sve živo, a padavine su toliko retke, da se mogu izbrojati na prste. Međutim, to je tek početak.
Cela površina prekrivena je korom soli koja se formirala pre miliona godina. Ispod nje kriju se jezera sa ključalom kiselinom. Iz zemlje stalno izbijaju mlazovi otrovnog sumpornog gasa. Na nekim mestima iz pukotina izbijaju gejziri, ali umesto vode iz njih izbija vreli sumpor.
Čovek koji bi slučajno upao u takvu pukotinu, poginuo bi za nekoliko sekundi, ne toliko od toplote, koliko od hemijskih opekotina. Čak je i disanje rizično, jer isparenja kiseline nagrizaju pluća.
Vatreno jezero usred pustinje
Najneverovatnije i najstrašnije mesto je vulkan Erta Ale. Lokalni stanovnici ga nazivaju "Dimna planina", jer izbacuje lavu otprilike jednom u sto godina. Na njegovom vrhu nalazi se pravo jezero od rastopljene stene. Ono stalno ključa i talasa se, bez prestanka, već decenijama.
Noću se crveni odsjaj vidi desetinama kilometara daleko i presijava se po slanim poljima, stvarajući gotovo nestvaran prizor.
Lava se ovde ne stvrdnjava, već se polako preliva, kao da neko džinovskom kašikom meša pakleni kotao. Vatrene reke slivaju se niz padine i boje okolinu u crne i crvene tonove. Naučnici smatraju da su se slični procesi na Zemlji dešavali pre milijardi godina, kada se planeta tek formirala.
Kako ljudi preživljavaju u ovom paklu?
Deluje neverovatno, ali ljudi ipak žive u takvim uslovima. Nomadska plemena vekovima naseljavaju ovo mesto. Za njih je so "belo zlato".
Izlaze na užarenu ravnicu naoružani samo jednostavnim štapovima i noževima. Muškarci seku teške ploče iz slane kore, tovare ih na kamile i u karavanima nose do planinskih pijaca. To je težak i izuzetno opasan posao.
Ako neko izgubi svest od vrućine, povratka gotovo da nema. Afari znaju svaku pukotinu u zemlji i tačno osećaju gde mogu da stanu, a gde će tlo propasti u kiseli izvor. Navikli su na blizinu planina koje bljuju vatru i otrovna isparenja, ali strance ovde ne vole i retko ih puštaju na svoju teritoriju.
Za geologe, Danakil je pravo blago. Proces razmicanja ploča koji se ovde odvija, omogućava naučnicima da zavire u daleku prošlost planete. Oni mogu da vide kako nastaje nova Zemljina kora i kako bi jednog dana mogao da se formira novi okean.
Jedno od najvećih otkrića dogodilo se upravo ovde sedamdesetih godina prošlog veka. Grupa istraživača pronašla je u okolini ostatke drevnog bića - žene koja je živela pre više od tri miliona godina. Naučnici su je nazvali Lusi. Već je hodala na dve noge, ali je po građi lobanje podsećala na majmuna.
Ovo otkriće pokazalo je da je upravo na ovim, naizgled beživotnim mestima, na spoju ploča i vulkana, možda nastalo čovečanstvo. Tako je ovaj pakleni pejzaž postao poznat kao jedna od kolevki našeg roda.
Nemoguće je doći
Danas je za obične turiste gotovo nemoguće da posete Danakil. To nije samo pitanje novca ili fizičke izdržljivosti. Region je često pogođen političkim sukobima i vojnim napetostima na granici sa Eritrejom.
Čak i ako neko izdrži nesnosnu vrućinu, zagušljiv vazduh i opasnost da propadne kroz koru soli, može naići na naoružane patrole ili bande.
Lokalne vlasti retko izdaju dozvole za posetu, a ekspedicije koje ipak dolaze, gotovo uvek angažuju naoružanu pratnju iz plemena Afara. Samo oni poznaju bezbedne staze i umeju da se snađu u ovom surovom krajoliku.
Za sve ostale, ulaz u ovaj "pakao na Zemlji" ostaje zatvoren.
Vaše mišljenje nam je važno - ostavite komentar, nije potrebna registracija!
BONUS VIDEO:
(MONDO)
