Među najsmelijim idejama bio je predlog da se pregradi Beringov moreuz, uski morski prolaz između Sibira i Aljaske, i da se ogromnim pumpama preusmere okeanske struje. Cilj je bio jednostavan - smanjiti količinu morskog leda na Arktiku, znatno zagrejati severni Sibir i pretvoriti zaleđeno područje u plodnije zemljište.
Nekoliko decenija kasnije isti morski prolaz ponovo se našao u središtu naučne rasprave, ali iz potpuno drugačijeg razloga. Umesto zagrevanja Sibira, istraživači sada ispituju da li bi promene u Beringovom moreuzu mogle da utiču na posebno osetljiv deo klimatskog sistema Zemlje.
Obnovljeno interesovanje podstaknuto je zabrinutošću zbog ubrzanih klimatskih promena i stabilnosti glavnih sistema okeanskih struja. Naučnici zato ponovo procenjuju da li bi intervencije na ovom strateški važnom prolazu mogle da donesu značajnu korist za životnu sredinu ili bi izazvale neprihvatljive globalne rizike.
Šta je podrazumevao sovjetski plan za pregrađivanje Beringovog moreuza i zagrevanje Sibira?
Predlog je početkom pedesetih godina prošlog veka izneo sovjetski inženjer Petr Borisov, koji je verovao da bi sama geografija mogla da se preoblikuje u korist društva.
Njegova zamisao bila je usredsređena na izgradnju ogromne brane preko Beringovog moreuza, koji je na najužem mestu širok približno 80 kilometara. Snažne pumpne stanice zatim bi potiskivale hladnu arktičku vodu prema jugu, u Tihi okean, dok bi relativno toplijoj vodi iz Pacifika bilo omogućeno da se kreće prema severu.
Borisov je tvrdio da bi ova razmena smanjila količinu morskog leda širom Severnog ledenog okeana i doprinela stvaranju toplijih uslova na severu Evroazije. Navodno je verovao da bi nastala promena klime produžila vegetacionu sezonu, omogućila stvaranje novih poljoprivrednih područja i učinila delove Sibira pogodnijim za život.
Predlog je odražavao vreme u kojem su veliki inženjerski poduhvati često posmatrani kao praktična rešenja, a ne kao potencijalna opasnost po životnu sredinu.
Projekat nikada nije odmakao dalje od faze planiranja. Čak i u to vreme zahtevao je građevinske i energetske resurse koji su daleko prevazilazili postojeće mogućnosti, dok su mnogi naučnici sumnjali da bi klima reagovala na predviđeni način.
Zašto Beringov moreuz ima ključnu ulogu u klimi Zemlje?
Beringov moreuz nije samo geografska granica između Rusije i Aljaske. On predstavlja i vezu između Tihog i Severnog ledenog okeana, omogućavajući relativno slatkoj površinskoj vodi da se kreće prema severu.
Prema studiji objavljenoj u časopisu "Science Advances", protok kroz moreuz utiče na količinu slatke vode koja ulazi u Arktik, a zatim i na uslove u severnom Atlantiku. Slatka voda ima manju gustinu od slane, pa promene u ovoj ravnoteži mogu dugoročno da utiču na ponašanje okeanskih struja.
Ova naučna saznanja pomažu da se razume zašto je Borisov moreuz smatrao strateški važnim mestom. Njegovo razmišljanje razlikovalo se od savremene nauke o klimi, ali oba pristupa prepoznaju da bi promena protoka vode kroz ovaj uski prolaz mogla da izazove posledice daleko izvan samog Arktika.
Zašto naučnici proučavaju mogućnost zatvaranja Beringovog moreuza?
Više od 70 godina nakon Borisovljeve ideje, istraživači sa Univerziteta u Utrehtu ispitali su šta bi se dogodilo kada bi Beringov moreuz bio veštački zatvoren. Njihovo istraživanje nije bilo osmišljeno kako bi se ponovo pokrenuo sovjetski plan zagrevanja Sibira.
Umesto toga, proučavali su da li bi takva građevina mogla da pomogne u stabilizovanju Atlantske meridionalne cirkulacije (AMOC), sistema okeanskih struja koji prenosi toplotu kroz Atlantik.
Istraživači su koristili klimatske simulacije, a ne konkretne inženjerske planove. Rezultati su pokazali da bi, pod određenim uslovima, zatvaranje moreuza moglo da produži otpornost AMOC-a na slabljenje izazvano klimatskim promenama, pod uslovom da je cirkulacija u trenutku zatvaranja još relativno snažna.
Međutim, utvrdili su i da bi moglo da se dogodi suprotno ukoliko bi AMOC već bio znatno oslabljen, zbog čega bi trenutak sprovođenja takve intervencije bio presudan.
Kako prenosi "Njujork tajms", vodeći autor studije Jele Sons opisao je istraživanje kao dokaz koncepta, a ne kao predlog spreman za realizaciju. Prema njegovim rečima, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se utvrdilo da li bi takva intervencija funkcionisala na predviđeni način i kakve bi posledice imala po životnu sredinu.
Zašto su naučnici oprezni prema ideji pregrađivanja Beringovog moreuza?
Iako je Borisovljev predlog vremenom zaboravljen, on pokazuje koliko su se promenili stavovi prema inženjerskim zahvatima u prirodi. Sredinom 20. veka često se pretpostavljalo da priroda može da se preoblikuje dovoljno ambicioznim građevinskim projektima. Savremeni istraživači sličnim idejama pristupaju mnogo opreznije i posmatraju ih kao teorijske mogućnosti, a ne kao praktična rešenja.
Najnovija studija takođe pokazuje zašto mnogi naučnici ostaju uzdržani. Istraživači i nezavisni stručnjaci upozorili su da bi trajna brana preko Beringovog moreuza mogla da utiče na morske ekosisteme, ribarstvo i pomorski saobraćaj, dok bi svaku eventualnu grešku bilo veoma teško ispraviti.
Autori studije naglašavaju da smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte ostaje najbolji način za smanjivanje rizika od poremećaja AMOC-a. Svaka velika inženjerska intervencija razmatrala bi se samo kao hipotetička mogućnost u izuzetnim okolnostima.
Poređenje ove dve epohe posebno je upečatljivo. Jedan predlog imao je za cilj da ogromnim mehaničkim zahvatom namerno otopi arktički led i zagreje Sibir. Drugi pomoću računarskih modela ispituje da li bi zatvaranje istog morskog prolaza moglo da pomogne u očuvanju važnog sistema okeanskih struja.
Mesto je ostalo isto, ali se pitanje promenilo - više nije reč o tome kako preoblikovati klimu, već kako sprečiti njenu destabilizaciju.
BONUS VIDEO:
(Times of India/Mondo)