Vođe domorodačkih zajednica na granici Brazila i Perua tvrde da njihove stanovnike kao taoce drže organizovane kriminalne grupe koje se nesmetano šire regionom, uništavaju prašumu, grade nelegalne puteve i krijumčare drogu.
Maskirani muškarci naoružani poluautomatskim oružjem početkom jula upali su u kuće u selu Apiwtxa, koje se nalazi na domorodačkoj teritoriji Kampa do Rio Amônia. Zastrašivali su stanovnike i tragali za osobama koje su navodno bile njihove mete.
Pripadnici naroda Ašaninka decenijama dobijaju pretnje zbog borbe za zaštitu šuma i proterivanje krijumčara droge. Sada tvrde da se suočavaju sa najvećom opasnošću do sada.
Zbog toga je delegacija ove zajednice otputovala u Braziliju kako bi od vlade predsednika Luiza Inasija Lule da Silve zatražila hitnu zaštitu.
"Ili će država reagovati ili ćemo morati sami da se branimo"
"Ili će država obezbediti zaštitu ili će zajednice početi same da se organizuju i brane, a to bi bilo katastrofalno", rekao je Fransisko Pijanko, generalni koordinator Organizacije domorodačkih naroda reke Žurua i član delegacije koja je stigla u Braziliju.
On je upozorio da nije reč samo o lokalnom sukobu, već o širenju međunarodnih kriminalnih mreža na domorodačke teritorije.
"Te teritorije trenutno predstavljaju jednu od poslednjih prepreka nelegalnom zauzimanju ovog dela Amazonije", rekao je Pijanko.
Zahtev Ašaninki upućen je u trenutku kada raste zabrinutost zbog povezivanja trgovine drogom sa ekološkim kriminalom. Brazilski klimatolog Karlos Nobre opisao je ovu pojavu kao najveću novu pretnju amazonskoj prašumi.
Kriminalne grupe prelaze granicu
Brazilska strana granice nalazi se u saveznoj državi Akre, gde je šuma još relativno očuvana u poređenju sa peruanskom stranom, pogođenom masovnom sečom i nasiljem.
Akre je i ranije bio opasno područje za aktiviste koji štite životnu sredinu i prava na zemlju. Jedan od najpoznatijih brazilskih boraca za očuvanje šuma, Čiko Mendes, ubijen je u toj oblasti 1988. godine.
Nakon njegovog ubistva usledio je period relativnog mira, ali su poslednjih godina tenzije ponovo porasle. Izolovane domorodačke zajednice iz Perua sve češće prelaze granicu kako bi izbegle sukobe sa drvosečama i narko-kartelima.
Apiwtxa je bilo poslednje domorodačko selo koje je posetio britanski novinar Dom Filips pre nego što je 2022. godine ubijen u susednoj brazilskoj saveznoj državi Amazonas. On je istraživao ilegalnu eksploataciju prirodnih resursa na području kojim su se kretali krijumčari oružja i droge.
Naoružani napadači tražili lokalne vođe
Prema zahtevu koji su Ašaninke uputile brazilskoj vladi, petorica teško naoružanih muškaraca koji su govorili španski stigla su 6. jula uveče ispred kuće jednog od vođa zajednice. On se u tom trenutku nije nalazio u selu.
"Bilo je jasno da su spremni da napadnu i da imaju nameru da nekoga ubiju“, rekao je jedan pripadnik zajednice.
Bio je to drugi put za samo nekoliko dana da su maskirani naoružani muškarci ušli u selo tražeći njegove vođe.
Uplašeni stanovnici odveli su decu u jednu zgradu kako bi ih zaštitili, a zatim su obavestili vlasti. Vojska je stigla oko ponoći, ali su se napadači do tada povukli u šumu. Za njima su ostali samo tragovi.
"Ovo je za nas bila pretnja kakvu ranije nismo doživeli, jer su došli pravo u naš dom. Ušli su u našu kuću“, rekao je Pijanko.
Kako je naveo, više nije reč samo o trgovini drogom, već o mreži koja obuhvata ilegalno rudarenje, bespravnu seču šuma, krijumčarenje narkotika i druge kriminalne aktivnosti.
Traže stalno prisustvo bezbednosnih snaga
Delegacija Ašaninki zatražila je od brazilske vlade stalno prisustvo bezbednosnih snaga duž granice kako bi se sprečilo slobodno kretanje trgovaca drogom, ilegalnih drvoseča i drugih kriminalnih grupa.
Traže i snažniju zaštitu svojih vođa, kao i operacije protiv organizovanog kriminala u tom delu zemlje.
Posebnu opasnost predstavljaju ilegalni „virusni putevi“, koji bez ikakvog nadzora prodiru duboko u prašumu i omogućavaju kriminalnim grupama pristup ranije izolovanim područjima.
Susedni peruanski region Ukajali ima najširu mrežu ilegalnih puteva u peruanskom delu Amazonije. Njima se kreću bande povezane sa ekološkim kriminalom, ilegalnim kopanjem zlata, pranjem novca i trgovinom drogom.
Uzgoj koke u Ukajaliju utrostručio se tokom prethodnih pet godina.
"Ovo može da dovede do veoma ozbiljnih sukoba"
Institut Igarape, koji se bavi pitanjima javne bezbednosti, upozorava da organizovani kriminal, trgovina narkoticima i ilegalno izvlačenje prirodnih resursa zahtevaju mnogo snažniji odgovor vlada širom regiona.
"Borba protiv organizovanog ekološkog kriminala u Amazoniji zahteva bolje obaveštajne podatke i jasno određivanje prioriteta. Cilj mora biti jačanje autoriteta brazilske države kako bi se kriminal i njegovi počinioci odvratili i suzbili“, navodi Institut.
Pijanko je poručio da je situacija postala hitna i da bi zajednička akcija Brazila i Perua mogla da zaustavi kriminalne grupe.
"Ako država ne zaštiti ove teritorije, njima će zavladati kriminalni sistem ili će ljudi biti primorani da se sami brane. To može da dovede do veoma ozbiljnih situacija jer, kako se obruč oko ovih teritorija steže, napetost postaje sve veća“, upozorio je Pijanko.
BONUS VIDEO:
(Gardijan/Mondo)