Iransko ministarstvo spoljnih poslova poručilo je da Sjedinjene Države neće određivati kada će biti rat, a kada mir. Istovremeno, američki predsednik Donald Tramp tvrdi da je Iran zatražio pregovore, dok posrednici pokušavaju da ožive privremeni sporazum koji je ranije propao, piše Euronews.
Nakon četiri noći bez razmene vatre, pojavila se nada da bi posredovanje Katara i Pakistana moglo da obnovi prekinuti privremeni dogovor. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai (Esmaeil Baghaei) u ponedeljak je na nedeljnoj konferenciji za medije izjavio: "Nećemo dopustiti Sjedinjenim Državama da određuju vreme rata i mira".
Dodao je da će se odluke o budućim razgovorima donositi isključivo prema iranskim nacionalnim interesima i da će se Teheran braniti "koliko god to bude potrebno".
Bagai je u nedelju za austrijsku televiziju ORF potvrdio da Teheran i Vašington i dalje razmenjuju poruke. Ipak, istakao je da su američke vojne akcije uništile uslove za smislene pregovore jer je Iranu sada prioritet zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta.
S druge strane, američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) novinarima je rekao da je Iran zatražio razgovore "direktno i preko posrednika". Tramp smatra da je Teheran na to spreman zbog snažnog vojnog pritiska.
"Vodimo ozbiljne razgovore sa Iranom", izjavio je Tramp. "Ako ne uspeju, vratićemo se vojnoj operaciji širokih razmera." Objasnio je da je prihvatio predloge posrednika da se diplomatiji da još jedna prilika, ali je i naglasio da neće dopustiti odugovlačenje. "Imam napretek vremena", poručio je i dodao da je Iran u poslednje dve nedelje "pretrpeo teške udarce".
Ormuski tesnac ostaje zatvoren
Uprkos diplomatskim naporima, kriza u Ormuskom moreuzu se ne smiruje. Portparol Bagai potvrdio je da se nastavljaju razgovori sa Omanom o upravljanju tim strateškim plovnim putem, ali je naglasio da su ti razgovori isključivo bilateralni i nemaju veze sa SAD. "Ormuski moreuzostaje zatvoren", potvrdio je.
Zamenik predsednika parlamenta Hadži Babai (Haji Babaii) izjavio je da bilo kakav dogovor sa Omanom ne sme da ugrozi iranski suverenitet i da Vašington ne sme biti uključen. Insistira da Iran neće odstupiti od svojih pozicija i da će konačne odluke o moreuzu doneti iransko rukovodstvo i narod.
Ormuski moreuz, kojim je prolazila petina svetske nafte i gasa pre nego što ga je Iran zatvorio nakon početka sukoba 28. februara, ključna je prepreka bilo kakvom sporazumu. Teheran tvrdi da ima suverenitet nad tim putem i pravo određivanja ruta, dok se SAD, zalivske države i većina međunarodne zajednice pozivaju na Konvenciju UN o pravu mora, koju Iran nije ratifikovao.
Iranska Revolucionarna garda (IRGC) saopštila je da je presrela šest brodova koji su pokušali da prođu neodobrenim rutama i nakon hica upozorenja ih prisilila na povratak.
S druge strane, američka Centralna komanda (CENTCOM) objavila je da je preusmerila 17 trgovačkih brodova, dva onesposobila, a dva pretražila radi osiguravanja poštovanja pomorskih ograničenja. Naftna tržišta reagovala su na pauzu u napadima padom cene sirove nafte Brent, koja je prošle nedelje dostigla najviši nivo u poslednja dva meseca.
Ekonomski pritisak ne popušta
Privremena pauza u sukobima nije donela olakšanje stanovnicima Irana. Zemlja se i dalje suočava sa nestašicama struje, problemima u snabdevanju gorivom, visokom inflacijom i padom kupovne moći. U nedavnom izveštaju, Euronews Persian opisao je kako rast cena prisiljava mnoge Irance da štede i na osnovnim namirnicama.
Lejla, 42-godišnja prevoditeljica iz Teherana, ispričala je kako sebi mnoge porodice više ne mogu da priušte voće, iako je Iran jedan od najvećih proizvođača u regionu. "Stvarnost je takva da prihodi ne prate inflaciju. Nakon što platimo kiriju, hleb, pirinač, meso i mlečne proizvode, moramo da smanjimo kupovinu voća, iako znamo koliko je važno za zdravlje", rekla je.
Penzioner Muhamed Bager kaže da njegova porodica troši oko 70 odsto manje voća nego pre, uprkos relativno visokoj penziji.
Eskalacija u Crvenom moru
Istovremeno, jemenski Huti, koje podržava Iran, pojačali su napade na saudijsku naftnu infrastrukturu i brodove u Crvenom moru. Nedavno su ciljali postrojenja kod Džizana i Janbua, na šta je Saudijska Arabija odgovorila vazdušnim udarima širom Jemena.
Trgovački promet kroz moreuz Bab el Mandeb, kojim prolazi oko 12 odsto svetske pomorske trgovine, osetno je usporen jer osiguravajuća društva ponovo procenjuju bezbednosne rizike.
Ova eskalacija događa se uprkos sporazumu između SAD i Huta iz maja 2025. godine, prema kojem je grupa trebala da prekine napade na brodove povezane sa SAD. Čini se da taj dogovor nije sprečio napade na saudijske i druge ciljeve u Zalivu.
Predsednik Tramp izjavio je da SAD trenutno ne učestvuju u operacijama protiv Huta, ali je upozorio da bi Vašington mogao da interveniše ako postanu "problem".
BONUS VIDEO: