Oko 50 miliona ljudi moglo bi do kraja sledeće godine da bude gurnuto u akutnu glad zbog brzog razvoja vremenskog sistema El Ninjo, pokazuju najnovije prognoze.
Oni bi se pridružili stotinama miliona ljudi koji se već suočavaju sa opasnim nedostatkom hrane zbog višegodišnjih suša u delovima Afrike i rasta cena hrane izazvanog ratom u Iranu.
Čak i ako El Ninjo bude slabiji nego što pojedini modeli predviđaju, mogao bi brojne države da dovede do ivice prehrambene krize, upozorio je Svetski program za hranu Ujedinjenih nacija.
U 45 zemalja koje prati ova organizacija trenutno se oko 225 miliona ljudi suočava sa akutnom nesigurnošću hrane. Novi vremenski poremećaj mogao bi taj broj da poveća za više od petine.
Ovi delovi sveta biće najteže pogođeni
Prema analizi, najteže posledice očekuju se u Centralnoj i Južnoj Americi, na Karibima i u južnoj Africi.
U južnoj i jugoistočnoj Aziji moglo bi da padne manje kiše nego što je uobičajeno, što bi izazvalo ozbiljne probleme u poljoprivredi i dodatno ugrozilo prihode poljoprivrednika.
El Ninjo nastaje svakih nekoliko godina u Tihom okeanu i menja obrasce padavina širom sveta. Ovogodišnji sistem mogao bi da bude najsnažniji u poslednjih najmanje 70 godina.
Pojedini stručnjaci nazivaju ga "super El Ninjom", iako taj izraz nije zvanično prihvaćen.
Moguća najtoplija godina u istoriji merenja
Stručnjaci upozoravaju da klimatska kriza snažno utiče na intenzitet i posledice El Ninja.
Snažan El Ninjo bi, zajedno sa globalnim zagrevanjem, mogao da dovede do najtoplije godine od početka merenja. To bi moglo da se dogodi već ove godine, ali stručnjaci procenjuju da je veća verovatnoća da će temperaturni rekord biti oboren 2027. godine.
Privatne prognostičke kompanije već su upozorile da bi El Ninjo mogao da poveća cene hrane na svetskom tržištu, dok je izveštaj Svetskog programa za hranu prvi koji detaljno razmatra moguće posledice po globalnu glad.
Ova organizacija pokušava da ublaži posledice ekstremnih vremenskih prilika pomoću sistema ranog upozoravanja i preventivnog pružanja pomoći. Za te mere predviđeno je najmanje 80 miliona dolara.
Najgore posledice stižu sa zakašnjenjem
Posledice El Ninja mogle bi da traju znatno duže od samog vremenskog poremećaja, jer je poljoprivrednicima često potrebno više od jedne sezone da potroše zalihe hrane.
Glavna poljoprivredna sezona u južnoj Africi traje od oktobra ove godine do marta 2027. godine, ali se najteže posledice očekuju približno devet meseci kasnije, tokom perioda nestašice koji sledi nakon žetve.
"Najveći uticaj na sigurnost hrane u južnoj Africi osetiće se tokom sezone nestašice 2027. i 2028. godine", rekao je direktor Službe za klimu i otpornost Svetskog programa za hranu Ričard Čularton, prenosi Gardijan.
Poljoprivrednicima bi donekle mogla da pomogne prošlogodišnja žetva, koja je bila neuobičajeno dobra.
Direktor za sigurnost hrane Svetskog programa za hranu Žan-Marten Bauer naveo je da su cene hrane krajem 2025. bile povoljne, ali da su nakon toga porasle usled rata na Bliskom istoku.
Prethodni El Ninjo ugrozio do 100 miliona ljudi
Tokom El Ninja 2015. i 2016. godine između 60 i 100 miliona ljudi bilo je pogođeno akutnom nesigurnošću hrane. Taj izraz označava ozbiljan nivo gladi koji još nije dostigao razmere zvanično proglašene gladi.
Svetski program za hranu tada još nije sprovodio sadašnje preventivne mere, pa se stručnjaci nadaju da će posledice novog vremenskog poremećaja biti manje, čak i ako bude snažniji.
Čularton je, međutim, upozorio da nedostatak novca otežava pripreme, jer je prikupljanje pojedinih podataka obustavljeno zbog manjka sredstava.
Analiza obuhvata 45 država u kojima deluje Svetski program za hranu i za koje postoje početne procene o nesigurnosti hrane. Dodatne posledice moguće su i u zemljama koje nisu obuhvaćene izveštajem.
Strahuje se od novih zabrana izvoza hrane
Bauer je upozorio da bi cene hrane mogle da porastu širom sveta, a ne samo u najugroženijim državama.
Dalji razvoj situacije zavisiće i od odluka velikih zemalja izvoznica. Ukoliko bi pojedine države, pokušavajući da zaštite domaće tržište, zaustavile izvoz hrane, nestašice i poskupljenja mogli bi dodatno da se pogoršaju.
"Veoma je važno da se izbegne situacija u kojoj velike države obustavljaju izvoz hrane. Na regionalnom nivou svakako bi moglo da dođe do visokih cena i problema sa dostupnošću hrane", rekao je Bauer.
BONUS VIDEO: