Gubitak posla u Nemačkoj ne znači samo ostanak bez plate. Rata kredita ili kirija, lizing, osiguranja i ostali računi nastavljaju da stižu, dok državna naknada pokriva samo deo dotadašnjih prihoda. Upravo zato neki radnici razmišljaju o privatnom osiguranju od nezaposlenosti. Ali takva polisa ne pokriva baš svaki otkaz, a nekoliko detalja iz ugovora može napraviti veliku razliku.
U Nemačkoj naknada za nezaposlene uglavnom iznosi 60 odsto osnovice za naknadu, odnosno 67 odsto za osobe koje ispunjavaju uslove za povećanu stopu. Međutim, to ne znači da osoba jednostavno dobija 60 ili 67 odsto svoje poslednje neto plate.
Prilikom obračuna se od prethodne bruto plate najpre uzimaju u obzir porezi i određeni socijalni doprinosi, a tek se nakon toga primenjuje odgovarajući procenat. Kod osoba sa višim primanjima razlika može biti još veća jer se pri obračunu uzima u obzir samo prihod do zakonski određene granice.
Osim toga, naknada nije neograničena. Za osobe mlađe od 50 godina po pravilu može trajati najviše 12 meseci, dok se za starije period postepeno produžava. Osoba od 58 godina, uz ispunjene uslove, može naknadu primati do 24 meseca. Privatno osiguranje od nezaposlenosti ne zamenjuje državnu naknadu, već joj dodaje unapred ugovoreni mesečni iznos. Na tržištu postoje polise koje, na primer, mogu isplaćivati do 2000 evra mesečno, ali stvarni iznos zavisi od konkretne polise i njenih uslova.
Recimo da osoba nakon gubitka posla prima 2100 evra državne naknade, iako su joj prethodni prihodi bili znatno veći. Ako ima ugovorenu privatnu naknadu od 800 evra mesečno, time može ublažiti deo pada prihoda. Ali pre ugovaranja polise trebalo bi pogledati sopstvenu finansijsku situaciju. Važni su mesečni troškovi, postojeća ušteđevina, eventualni drugi prihod u domaćinstvu i očekivani iznos državne naknade.
Najvažnije je pročitati kada osiguranje ne plaća
Naziv "osiguranje od nezaposlenosti" lako može stvoriti utisak da polisa pokriva svaki slučaj gubitka posla. To nije nužno tako. Treba proveriti šta se dešava ako radnik sam da otkaz, dobije otkaz zbog sopstvenog ponašanja, ako mu istekne ugovor na određeno vreme ili ako se ugovor raskine sporazumno. Isto tako, pojedine polise mogu imati posebna pravila za otkaz tokom probnog rada ili unapred najavljeno smanjenje broja zaposlenih.
Neki od tih slučajeva mogu biti potpuno isključeni, dok se drugi pokrivaju samo pod određenim uslovima. Posebno su važne karenca i čekanje na isplatu. U jednom aktuelnom primeru postoji čekanje od 90 dana od sklapanja ugovora. Ako osoba dobije otkaz unutar tog perioda, osiguranje ne pokriva taj slučaj. Nakon toga može postojati i dodatni uslov vezan za trajanje nezaposlenosti. Na primer, pravo na isplatu nastaje tek ako nezaposlenost traje duže od 60 dana. Nakon 61. dana naknada se može obračunati retroaktivno od prvog dana nezaposlenosti.
Zbog toga dve polise sa naizgled sličnim mesečnim iznosima mogu u praksi imati vrlo različitu vrednost.
Da li je bolje imati ušteđevinu?
Privatno osiguranje prvenstveno služi za očuvanje likvidnosti nakon gubitka posla. Veću korist može imati osoba koja ima velike fiksne troškove, a nema dovoljno finansijske rezerve. S druge strane, neko ko ima dovoljno ušteđevine za nekoliko meseci bez posla možda može sam da pokrije razliku između državne naknade i svojih troškova.
Najjednostavniji način procene jeste izračunati kolika bi bila državna naknada, koliki su nužni mesečni troškovi i koliko dugo bi postojeća ušteđevina mogla da pokriva razliku.
Pritom osiguranje od nezaposlenosti ne treba mešati sa osiguranjem od invalidnosti ili naknadom za bolovanje. Reč je o različitim rizicima i različitim uslovima isplate. I samozaposlene osobe u Nemačkoj mogu, pod određenim uslovima, koristiti dobrovoljno zakonsko osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Zahtev se po pravilu mora podneti unutar tri meseca od početka samozaposlenosti.
Jedan od uslova jeste da je osoba tokom prethodnih 30 meseci najmanje 12 meseci bila obavezno osigurana ili da je neposredno pre početka samozaposlenosti imala pravo na naknadu za nezaposlene ili drugu odgovarajuću naknadu. U 2026. godini stopa doprinosa za osiguranje od nezaposlenosti iznosi 2,6 odsto, dok se za samozaposlene doprinos računa prema zakonski određenoj osnovici.
Privatna polisa može imati smisla za osobu kojoj bi gubitak posla napravio veliku rupu u kućnom budžetu. Međutim, nije reč o proizvodu koji je nužan za svakoga. Pre potpisivanja ugovora najvažnije je proveriti koji su razlozi otkaza pokriveni, kolika je karenca, koliko nezaposlenost mora trajati pre početka isplate, koliko dugo se naknada isplaćuje i koji je maksimalni mesečni iznos. Jednako važna ostaje sopstvena finansijska rezerva.
Osoba koja može šest ili 12 meseci da živi od ušteđevine nalazi se u potpuno drugačijoj situaciji od domaćinstva koje ima veliki kredit, visoke fiksne troškove i vrlo malo novca sa strane.
BONUS VIDEO:
(Dnevno/MONDO)